Kako se šaran hrani

[CarpTrade]

Evo još jednog ''copy - paste'' teksta, koji će verujem mnogima biti interesantan. Savet ''dušebrižnicima'' :

Ako nešto (što si i sam negde pročitao), ne želiš da podeliš sa drugima - nemoj ga ni postavljati na bilo koji forum

jer,forumi su javni,pa prema tome svako može da ga pročita i preuzme.S moje strane ovo je kraj diskusije.

 

Krajem 1984 godine se na poljoprivrednom fakultetu Wageningen od strane strucne grupe “Eksperimentalne životinjske morfologije i biologije celija” pojavila opširna teza pod nazivom “FOODHANDLING EN MASTICATION OF THE CARP”, (“OBRADA HRANE I ŽVAKANJE KOD ŠARANA)”.Ova doktorska teza pruža veoma detaljne informacije o tome kako šaran uzima i vari hranu uz dodatno ponašanje pri svemu tome kod ove sportske ribe.Uz dogovor sa doktorom Sibbing-om je moj drug Jan Junge napisao specijalni izvod u vezi te teme koji u ovoj knjizi ne bi smeo da izostane. Posle citanja ovih zanimljivih informacija ce šarandžije mnogo bolje razumeti ponašanje ove ribe pri uzimanju mamaca.Šarani su neumorni istraživaci. Veci deo svog vremena provode u potrazi za hranom. Uz pomoc njihovih istegljivih usta ispitivaju usisavajuci i pljujuci sve što im dodje pod peraje.To opipavanje dna i svega toga što na njemu leži, stoji ili raste rade pomocu usta i cetiri brcica koji imaju ulogu takozvanih antena za ukus. Usne i antene za ukus su gusto nastanjene sa culima za ukus, cak i do 380 komada po kvadratnom milimetru. To upadljivo i intenzivno ponašanje u vezi potrage za hranom je Nand Sibbing opisao sa sledecom recenicom:“ŠARANI OPIPAVAJU SA NJIHOVIM CULIMA ZA UKUS”.Organ za miris je kod šarana takodje veoma dobro razvijen, ali on funkcioniše kao organ za navodenje od momenta kada neki objekat za jelo u vodi prouzrokuje trag odredenog mirisa. Trag mirisa se u vodi rasprostranjuje mnogo sporije vec kroz vazduh. Šaran cesto nije u stanju da vidi hranu koju miriše (misli na mutnu vodu i ishranu nocu). Ali, voden mirisom, on ce biti u stanju da opipavanjem i degustacijom pronade taj objekat. Ako uzmemo u obzir da i prilikom vrlo dobrog osvetljenja šaran nije u stanju da vidi prirodnu hranu koja se tog momenta nalazi na dnu (kao što su to larve komaraca), možemo još bolje razumeti zašto šarani tako cesto opipavaju uz pomoc njihovih cula za ukus.Šarani i mnoge druge vrste riba uzimaju hranu putem usisavanja. Za to im koriste istegljiva usta pri cemu se istovremeno usna duplja i škrgna ploca snažno i brzo aktiviraju. Na taj nacin se stvori jako, pomocu “surle” vrlo precizno usmereno vodeno strujanje. Hrana se sa vrlo brzim pokretom transportuje ka usnoj duplji. Kod Sibbing-a u laboratoriji su se uz pomoc röntgen filmova i oznacene hrane merile brzine i do 60 cantimetara u sekundi!Ribe grabljivice stvore još vecu brzinu. To su brzine koje naše ljudsko oko nije u stanju da prati. U jednom momentu leži negde delic hrane, u sledecem momentu je ta hrana nestala! Prilikom ovih eksperimenata su se koristili šarani velicine od oko 30 cantimetara. Veci šarani su u satnju da usisavaju još vecom brzinom. Kratki i brzi udarci koje možemo da konstatujemo na signalizatorima ili na vrhu štapa najverovatnije prouzrokuju pokreti šarana prilikom usisavanja kada u tom momentu ispituju naš mamac. Pored usisavanja šarani su u satnju da duvaju i pljuju. Kada šarani nešto stave u usnu duplju i ako im se to posle degustacije ne svida to isto izbace pod velikim pritiskom napolje. Ovu metodu primenjuju gotovo svi šarani, sve to uz bezazlenost i neznanje ribolovca. Snaga i brzina prilikom izbacivanja hrane je odprilike ista kao i pri usisavanju. Ovde takode postoji šansa da se prilikom povoljnih okolnosti pri pluvanju mamca primeti kratki udarac na štapu. Uz pomoc specijalnih boili montaža ribolovci se trude da dodu do jedne pouzdane metode kako bi se udica i prilikom pluvanja mamca zabila u šaranova usta. Vec navedeni röntgen filmovi su bili vrlo interesantni pri studiranju šarana u tim trenutcima! Precizno i usmereno vodeno strujanje šarani primenjuju i prilikom ispitivanja dna kao i pri ispitivanju naših mamaca, u momentu kada nemaju poverenja u taj mamac ili ako su vec doživeli neko negativno iskustvo. U tim momentima šarani ce uzimati samo onu hranu koja se odvoji od dna i ostane da lebdi u vazduhu. Prilikom ovog testiranja koriste se i njihovim grudnim perajem: riba pomeri uz pomoc grudnog peraja hranu i uzima samo onu koja pocne da lebdi. Naš mamac koji ostane na dnu potpuno ignorišu. Da su šarani u ovoj igri pravi velemajstori potvrduje i jedna cinjenica iz Engleske. Predpostavke su potvrdene zahvaljujuci sportskim gnjurcima. Šarani pojedu uvek samo one delice hrane koji lebde dok ostale mamce koji se nalaze na našim udicama potpuno ignorišu. To rade i u zavisnosti od negativnog kondicioniranja i onda kada se primene podvezi sa veoma mekanom dlakom kao i kod izbalansiranih podveza uz pomoc plute.Pelete u normalnim okolnostima šarani veoma retko uzimaju. Usta koriste samo onda kada nešto cvrsto stoji na dnu i nije u satnju da se usisa. Mislim na puževe, školjke, i kamenje. Kamenje u slucaju da im stoji na putu do hrane. Na mestima gde je pritisak ribolovaca velik gladni šarani ipak cestu uzmu naš mamac i daju se u beg sa njim. To se cesto dogada na jezerima i ribnjacima gde ima jako mnogo šarana i gde vlada velika konkurencija. To je tipicni primer kompromisnog ponašanja. On se kod životinja cesto javlja u konflikt situacijama: šaran želi da mamac zadrži za sebe ali se ne usuduje da ga proguta. To znaci da ga uzme i pliva sa njim! Ribolovac dobije dobar RUN, ali uglavnom gubi ribu pošto se udica na nalazi u ustima.Pre izvesnog vremena sam zajedno sa Rini Groothuis-om lovio šarane u jednom ribnjaku u mestu Esbeek. Za vreme oluje, šarani si bili izuzetno aktivni. Doživljavali smo jedan run za drugim. Posle izvesnog vremena smo šarane puštali da beže i po 10 metara pre nego što bi im udarili kontru. Rezultat: od 10 runova jedna ulovljena riba!!!Tipican primer dresure sa mnogo gladnih šarana, pri vremenskim uslovima koji su ribu pobudili da ekstremno uzima ponudene mamce.U vodi gde ima životinjskog lebdeceg planktoma kao što su to vodene mušice, šaran ih ne odbija. Pod jednim uslovom, da te životinjice nisu isuviše male te da ih ima u vecim kolicinama. Nekada se mislilo da šaran u tim slucajevima pliva sa otvorenim ustima u tom jatu. Ispostavilo se da i ta tvrdnja nije tacna. Dešava se sledece : šaran mirno izabere jedno jato vodenih mušica, polako im se približi i uzme jednostavno veliki gutljaj vode zajedno sa vodenim mušicama! Suvišna voda se pomocu škrnog filtera gura napolje. Vodene mušice se zalepe na škrgni filter. Da bi ih dalje transportovao ka grlu se naš prijatelj šaran služi sa jednim tajnim oružjem. O tome malo kasnije nešto više. On ispira vodene mušice sa škrgnog filtera nazad u usnu duplju kako bi ih tamo prihvatio na jednu slinavu površinu i tek tada progutao. Uzimajuci u obzir da šarani sve jedu ne mora da znaci da oni nisu “cistunci”.Na osnovu ispitivanja creva (šaran nema želudac), se ispostavilo da se u njima nalazi vrlo malo prljavštine, kao recimo blata. Kako tako nešto može da im pode za rukom kada jedu svugde i sve? Ispostavilo se da Cyprinus Carpio poseduje kutiju punu trikova. Gruba i prljava hrana se može ocistiti na taj nacin što se priklješti izmedu nepca i dna usne gde se manje više ritmicki presuje velika kolicina vode. Na ovaj nacin je takode mogucno ocistiti zagadenu hranu i hranu sa kojamse teško može rukovati, na primer, jedna grudva tubifexa. Cišcenje se postiže putem izbacivanja i ponovnog usisavanja iste hrane. Pri tome se grudva razbije u više delova koji se lakše mogu progutati. Sve ovo je ništa kada se uzme u obzir šta je šaran u stanju da uradi kada se radi o cišcenju i selekciji vrlo sitne hrane. Sitna hrana koja se uglavnom nalazi u blatu se u prvom momentu ne selektira. Sve kompletno sa blatom se usisa u usnu duplju. I pored svega toga jede se samo cista hrana! Da, dobro si procitao! Precizna selekcija je mogucna uz pomoc takozvanih cula za ukus koji se nalaze na pojedinim delovima usta i usne duplje. To su ista cula koja se nalaze na usnama i brcicima. Ova cula možemo naci i na škrgama, i do 400 po kvadratnom milimetru. Cula za ukus se nalaze na dobro vidljivim belim redovima, takozvanih “škrgnih krivulja – žalaca”. Oni zajedno formiraju “škrgno sito”. Na ovaj nacin je šaran izvanredno u stanju da selektira šta se izbacuje i šta se ne izbacuje kroz škgrno sito nazad u vodu. Širina ovog škrgnog sita kod šarana dužine ok 30 cantimetara iznosi oko pola milimetra. Prilikom prisustva veoma sitne hrane šaran je u satnju da ovaj razmak smanji i do cetvrtine jednog milimetra. Ali, ima još više toga!Preko puta škrgnog filtera, na pola puta od nepca pocinje i duboko unazad se završava takozvani palatalni organ. Drugi nazav za njega je nepce-organ. To je jedan mišicni jastuk koji je veoma bogat sa culima za ukus, (da, i ovde ih ima), 800 cula po kvadratnom milimetru. To je najveci broj koji se ikad mogao izbrojati kod jedne vrste riba. Mišicne jastuke možemo lako lokalizovati ako pri dobrom osvetljenju pogledamo šaranu duboko u usta. To je jedno široko, odebljenje koje lici na jastuk i nalazi se neposredno ispred nepca, ružicasto-žute boje. Nepce-organ ima i druge funkcije sem degustacije hrane. On se pomera prilikom prerade hranljivih sastojaka. Na mestu gde se nalazi hranljivi sastojak mogu da se otkriju jezive stvari. U tom momentu izviri napolje jedan mali “prstic”. Pomocu njega je mogucno izmedu škrgnih krivulja priklještiti taj hranljivi sastojak. Na ovaj nacin se hranljivi sastojak odvoji od prljavštine. Veci deo prljavštine i dalje pliva i u kasnijem stadijumu se ispere izmedu škrgnog otvora, ispere i izbaci napolje.Ovaj proces nepce-organa može se desiti istovremeno na više mesta. Ovo zbog toga pošto bi selekcija trajala i suviše dugo. Ako se desi da i posle svega ovog ostane mnogo prljavštine na hranljivom sastojku tada šaran ukljuci jedan program za ispiranje. Putem naglog otvaranja usta u usnoj dupli nastaje pod-pritisak. Voda ulazi kroz škrge veoma velikom brzinom unutra. Lice šarana u tom trenutku dobije naduveni, tupavi izgled. Pomocu ovog se hrana i prljavština u usnoj duplji ponovo dovede u pokret i tada se izmedu gornje i donje usne prljavština odvoji od hranljivog sastojka. Ovaj proces se može više puta ponoviti. Ovim putem se u nekoliko poteza cisti prljava hrana. Jedan šaran ce prilikom uzimanja blata putem škrgnih ploca prouzrokovati prave oblake blata. Ovo je jedna indikacija da se ovaj upravo opisani proces odvija veoma velikom brzinom te da se može odvijati jedno duže vreme i bez prestanka. Ovo je vrlo intenzivni i efektivni proces precišcavanja za koji je šaran pravi majstor. Istraživac Sibbing je taj proces ovako opisao: ŠARAN NAPRAVI OD SVOJE USNE DUPLJE KOMORU ZA PRECIŠCAVANJE SA NEKOLIKO FAZA CIŠCENJA.Sve ribe šaranskog roda poseduju kutnjake, ali kutnjaci šarana su najjaci. Pritisak koji je šaran od 30 cantimetara u stanju da napravi nije mnogo manji od pritiska kojeg pravi jedan covek!Sibbing ovo daje na uvid u njegovoj tezi: “Veci deo snage za žvakanje se putem vrlo složenog sistema koji se oped sastoji od poluga i identicnih spojnica dobija uz pomoc mišica na ledima i stomaku!”.Ponovo jedno iznenadenje, ali i jedna cinjenica. Tada i nije cudo da su i mali šarani u stanju da prelome tvrdi kukuruz. Nand Sibbing nam je rekao kako je u njegovoj laboratoriji mogao da cuje kako šarani lome kukuruz! U mrežama za cuvanje kod šarandžija se cesto nadu samleveni ostatci od oklopa školjki. Ni ovo nisu životinjice ciji se oklop da prelomiti izmedu dva prsta. Srž aparata za žvakanje je formirana od jedne trouglasto-lobanjaste ploce. To je istovremeno i krov duplje za žvakanje. Ova ploca se naziva “ploca za žvakanje” ili šaranska stena. Ispod ploce za žvakanje se nalaze dve vilice, obe sa 5 zuba. Kad ih vidiš kako izgledaju više lice na kutnjake nego na zube. Izuzev prva dva koji služe za grubo lomljenje i poseduju bljutavu tupu stranu, ostali su ravni kao i naši zubi. Oni poseduju velike rubove kako bi se na njih moglo osloniti te da stimulišu proces žvakanja. Svi kutnjaci kod šarana se redovno i u sporom tempu obnavljaju po jednom stalnom redosledu za vreme njihovog života.Šarani su u stanju da žvacu na razlicite nacine u zavisnosti od specificnih zahteva koju ta vrsta hrane zahteva. Tvrdi materijali kao školjke, puževi, semenke i boile se sa pokretom i pod uglom od 90 stepeni (“crush-slag”) u odnosu na vilicu lome. Za preradu žilavijih i vlaknastih materijala te za sitne cestice se koristi jedan trljajuce-gurajuci pokret vilica u odnosu na plocu za žvakanje. Sa ovom metodom se postiže bolji efekat drobljenja. Ovo možemo da uporedimo sa pokretima koje prave krave pri žvakanju hrane. Šarani nemaju želudac u kojem bi se moglo odviti rastvaranje hrane. Hrana se odmah transportuje u creva tako da se vecina hrane predhodno dobro mora preraditi. Biljni materijali se satoje od celija koje se mogu razbiti u procesu žvakanja kako bi se mogle iskoristiti. Poneki vodeni insekti poseduju tvrdu koru, kao larve komaraca. Ta tvrda kora se može razbiti samo uz pomoc specijalnih sokova koje šaran pravi prilikom varenja.Kutnjaci i ploca za žvakanje su sa spoljne strane nevidljivi. Zubi su smešteni u takozvana tkivna vlakna koji prilikom žvakanja proizvode mnogo sluze. Usna duplja je u potpunosti pokrivena sa prilicno debelim slojem sluze. Dublje u usnoj duplji ovaj sloj postaje još deblji i neposredno pred plocom za žvakanje se formira jedan jak i žilav sloj. Taj sloj štiti tkivo dok u donjem delu usta, to jest kod kutnjaka istovremeno služi i kao sakupljac i transporter za sitne hranljive sastojke.Punjenje prostora izmedu kutnjaka i ploce za žvakanje se odvija na jedan vrlo interesantan nacin. Na dnu grla, u sredini izmedu škrgnih krivulja neposredno ispred kutnjaka se nalazi jedan uzani mišicni jastucic pod nazivom “organ iza jezika”. Kada jedan hranljivi sastojak stigne duboko u grlo, on se tada nalazi iza tog organa i istovremeno preko puta nepce-organa. Uz pomoc valovitih pokreta oba ova organa se hranljivi sastojak kao usisivacem usisa i gura u nazad sve dok se usna duplja ne napuni. Na röntgen filmu od Sibbing-a se vrlo dobro može prepoznati kako jedna paleta putem usisavanja ulazi unutra, tada izmedu nepce-organa i organa iza jezika bude priklještena, te posle toga u nekoliko faza vrlo brzo gurne u usnu duplju gde pocinje proces žvakanja. Usna duplja je relativno mala. Mamac koji ima veci precnik od 4% dužine ribe nije u stanju da prode kroz usnu duplju. To znaci da jedan šaran koji je dugacak 70 cantimetara mora da se zadovolji sa hranom maksimalnog precnika od 2.5 cantimetara. Šaran je ipak u stanju da preradi i hranu veceg formata. On to radi uz pomoc svoja prva dva vrlo oštra kutnjaka koja mu služe za grubo lomljenje. Kod velikih i vrlo tvrdih boila ce ovo biti vrlo teško pošto šaran nije u stanju nju da priklješti izmedu prva dva kutnjaka. Boila ce prokliznuti izmedu njih.Sada, posle sadržaja ove doktorske teze od Nand Sibbing-a želeo bih da završim sa vrlo primenljivom poslednjom tvrdnjom: Postoje dokazi da su šaranska cula za ukus osetljiva na ljudsku pljuvacku u poredenju sa standardnim spektrumom ukusnih materija (Konishi & Zotterman, 1963).

 

Iz knjige: “Het Grote Karperboek”

“Velika Šaranska Knjiga”Autor: Rini Groothuis