[Komunikacija šarana]

PREPOZNAVANJE, KOMUNIKACIJA I SOCIJALNI ASPEKTI

Ja sam potpuno siguran da su šarani u stanju da prepoznaju neke od njihovih drugara. Ovu izjavu ne baziram samo na činjenici da se DUO često ulovi, već i na observacijama koje sam sam uradio ili neko drugi. Na osnovu ovih observacija proizilazi da se prepoznavanje obavlja VIZUALNO. Medutim, ne usudujem se da na osnovu ove izjave stavim ruku u vatru! To se može odvijati i preko signala u ponašanju pa čak i putem zvukova! Šteta što se u vezi ovih stvari pravi tako malo naučnih istraživanja. Onaj koji je bio u mogućnosti da dugo i redovno posmatra šarane na površini ili u jednoj bistroj vodi je mogao da otkrije naizgled slucajno i na prvi pogled haoticno ponašanje i patrone.

SOCIJALNO I ASOCIJALNO NA POVRŠINI VODE

Vecina mojih observacija na površini vode se dogodila na dve vode u mojoj blizini: prva je bila jedno idilicno jezerce velicine 50 puta 50 metara koje je bilo udaljeno samo 100 metara od moje kuce. Druga voda pod imenom PATERSVELD je bila deo zatvorenog i potpuno podivljalog kanala, nekoliko kilometara od moje kuce. Dve vrlo zahvalne vode. Obe leže u pozadini, okružene su drvecem tako da su skoro uvek u zavetrini. U vodi ima lokvanja i srušenog drveca (ova mesta su vrlo cenjena od strane šarana koji vole da se suncaju). Ribe se mogu posmatrati sa jednog uzvišenja, u vodi se nalaze šarani razlicitih vrsta i formata. Posle vec dva suncana dana jedan deo populacije izlazi na površinu vode da se sunca.

Jedno pitanje unapred: Zašto se uvek iste ribe mogu videti na površini dok druge vidiš samo ponekad? Takode i na mom malom jezeru sam poneke od njih uspeo da vidim samo za vreme mresta.

Sada ti polako postaje sve jasno: ako si ovu knjigu ukrao, pozajmio, dobio ili u najgorem slucaju kupio zbog toga što si imao mnogo toga da me pitaš misleci da cu ti ja dati odgovore na sva pitanja.

Ponovo velike price. Na malom jezeru živi jedan verni duo dok su na kanalu dve stalne veze (to je tako vec godinama). U dva od ova tri slucaja su parovi gotovo istog formata. Oko 6 do 7 kila u prvom slucaju, oko 8 do 9 kila u drugom slucaju. Na kanalu ima jedan "MEŠANI BRAK": jedan krljuštar od oko 5 kila i jedan golac oko 8 kila težine. Ovo je iznimka u pravilu, pošto se i oni dueti koji se redovno love (koliko je bar meni poznato) po pravilu istog formata i istog porekla.

Stalni partneri se nikada ne mešaju sa drugim šaranima samoinicijativno. Nikada se ne vide u društvu neke druge vrste riba. Njihovu vernost respektuju sve ostale ribe u vodi. Ako se radi o hrani tada se pravila menjaju. Duo na malom jezeru se može uvek videti na istom mestu. Par na kanalu takode, izmedu granja, šta si drugo ocekivao. Treci duo je malo više aktivniji. Oni imaju jedno favoritno mesto, ali cesto su i u pokretu, ali uvek u istoj okolini. Na malom jezeru se sve površinske ribe medusobno poznaju. O onim drugima koje nisam video ne mogu ništa da kažem. To možeš najbolje da vidiš kada se jedna usamljena riba pridružuje jednoj grupi. Ponašanje riba koje primaju posetu je drukcije (u meduvremenu je za mene to ponašanje vec prepoznatljivo). Sve zavisi od toga ko dolazi u posetu. Kod vecine posetilaca ostaju poseceni i dalje mirni sem kada im u posetu dode jedan "PRLJAVKO", (najduži, ali ne i najveci krljuštar u vodi). Kad on dode obavezno nastaje nemir. Jedan od najvecih golaca iz grupe se odmah izgubi i tek kada "PRLJAVKO" ode vrati se nazad u grupu. To sam do sada doživeo vec deset puta, slucajnost se iskljucuje! Tako rade kada su sami i kada su deo grupe. Koliko je meni poznato postoji samo jedna riba, naime jedan mali krljuštar koji toleriše "PRLJAVKA". Taj mali krljuštar je uvek u grupi i on je prihvacen od strane te grupe. Poneki put zaostene zajedno sa nepoželjnim gostom dok ostali deo grupe i dalje mirno pliva nadaju ci se da ce se osloboditi neželjene posete. Poneki put se odvoji zajedno sa "PRLJAVKOM" od grupe da bi se nešto kasnije ponovo sam pridružio grupi šarana. Uvek dobijem utisak da je njegov zadatak taj da neželjenog gosta odstrani od grupe. Ima još nekoliko drugih usamljenika, ali oni nisu tako ubedljivo asocijalni i u savakom slucaju nisu nepoželjni u grupi. Poneki put se pridruže zajednici (po dvojica) i jedno vreme ostanu u grupi, ali u vecini slucajeva plivaju sami. Jedini razlog po mom mišljenju zašto "PRLJAVKA" ne prihvate u grupu je taj da je on uvek i suviše nemiran. On nije u stanju da 5 minuta mirno leži na površini vode. Poneki put i bez ikakvog razloga pocne da pliva u krug oko te grupe šarana. To je jedna super aktivna životinja, naterao me je na mišljenje da je njegov zadatak da natera strah u kosti svim ostalim ribama iz grupe.

Bilo bi još mnogo interesantnije, poštovani citaoci, kada bih ja na tom malom jezeru otišao da lovim šarane. Tek tada bih mogao da dodem do mnogo relevantnih uvida, zar ne? Medutim, gazda tog jezera i zemlje oko njega ukljucujici i nemogucu bodlijkavu žicu dolazi cesto u posetu i jedan je od onih koji ne voli pecaroše. Poneki put puca sa svojom lovackom puškom na sve što je u pokretu i lici na životinju. Mislim da bi bio i u mogucnosti da poubija i sopstvene šarane kada bi njegov smrdljivi pas koji se uvek posere u blizini mojih cizama bio u stanju da te upucane šarane povadi iz vode. On je znaci, ako nekom još treba da objasnim, to važi za sve anti-pecaroše, jedna vrlo neprijatna osoba. Ja sam mu nasekao jako mnogo drva, nadavao se bezbroj cigara (verovatno mu žena ne dozvoljava da puši kod kuce), tada dode i puši kao lokomotiva, sve to kako bi tolerisao mene kao observatora! U vezi toga mu ništa nije jasno, ne razume ama baš ništa od tipa koji blene u šarane i po koji put im baci koricu hleba u vodu. Verovatno misli da sam lud, tu vec godinama nije videna niti jedna patka, ni ona koja je uspela da preživi. Da, da, dosta nam je bilo, vec cujem kako gundate: idi krišom i pecaj nocu. Momenat, molim. Ja više nisam šarandžija, da li ste to zaboravili?

Nocu imam pametnijeg posla, spavanje na primer, nego da iza mog vrta idem loviti nekoliko starih i na hleb naviknutih riba. Sve to kako bi doprineo ljudskom šaranskom delu publike u dostavljanju vrednih informacija. Hvala vam na razumevanju koje imate za mene, misleci na prošlost i vodene duhove koji su tako cesto kvarili moj nocni spokoj na vodi.

Patersveld je veca vodena površina (oko 2 km dužine i 30 m širine). U njoj nema mnogo šarana. Na površini se uglavnom vide usamljene ribe, koje se manje više slucajno pridruže jedna drugoj. Jedan par od njih je 100% pasivan i uvek je na istom mestu. Drugi menjaju lencarenja sa lenim plivanjem kroz vodu. Iako se može predpostaviti na kojim mestima ce ribe uglavnom boraviti, skoro nikad nema govora o formiranju grupa. Vrlo retko se vidi da više od dva šarana zajedno stoje na istom mestu ili zajedno plivaju. Nema ni govora o jednoj stalnoj grupi kao na malom jezeru. Ipak i ovde postoje neki zakoni. Ovde su i reakcije takode drukcije, u zavisnosti od toga ko dode u posetu. To možeš da konstatuješ ako jedno duže vreme posmatraš jednu te istu ribu. U zavisnosti ko joj se približava, možeš da vidiš da li riba i dalje ostaje mirna ili se manje ili više uznemiri. Šta sam još primetio: ako jedna ista riba nekoliko puta dode u posetu (što se veoma retko dogada) može se videti da pri prvom susretu posvecuju više interesa jedna drugoj (vrlo malo se uznemire). Prilikom sledecih konfrontacija se više uznemire. To nam daje do znanja da dolazi do prepoznavanja (i posle kraktog perioda).

Vracam se na jezerce iza mog vrta. Zadnjih 6-7 godina ribe nisu bile uznemiravane. To je nekad bilo savim drukcije. Nemoj da misliš da ce uzimati hranu iz tvojih ruku. Oni se još uvek boje kao i drugi šarani divljaci u nekoj divljoj vodi. Takode su još uvek osetljivi na prisustvo ljudi oko vode (ovo je jedan od aspekata u modernom šaranskom ribolovu koji se na žalost ne uzima ozbiljno u obzir).

Najviše sam naucio na tom malom jezeru kada sam ih ponovo poceo hraniti sa hlebom. Naglašavam rec ponovo pošto im je neko vec smetao, strah se još uvek nalazi u njima. Kako možeš to da prometiš? Niti jedna riba nije uzela ponudeni hleb na otvorenoj vodi. Tek kada bi hleb stigao do granja, najradije izmedu granja, tek tada bi pojeli taj hleb. I tada bi taj hleb uzimalo samo nekoliko riba, i to uvek iste ribe. Izmedu osatlih i jedan povredeni šaran. On je uz mnogo nepoverenja i uz pomoc kukavickih trikova (prvo je lomio hleb na sitnije delove i kada bi ti delovi poceli da propadaju kroz vodu tada bih ih jeo). Ostale ribe su uznemireno plivale levo-desno, pre nego što bi uzele koricu hleba. Tek posle nekoliko hranjenja (pet puta u vremenskom periodu od nekoliko nedelja) su imale više poverenja u ovaj mamac. Neke ribe su vec gutale i krupne komade hleba izmedu granja. U isto vreme su druge ribe uzimale korice i na otvorenoj vodi, ali uz prethodno lomljenje na sitnije komade. Izuzetak su cinili mali komadi hleba. Njih su najradije uzimali, cak i tada kada je oko njih bilo mnogo više krupnjih komada hleba. (Interesantna cinjenica, kasnije u ovij knjizi cu se vratiti na ovu temu kada budem pisao o lovu šarana na dnu). Takode se moglo videti kako "novi" šarani nervozno plivaju oko istih korica hleba.

Bilo je sasvim jasno da kada bi na udicu zakacili jednog ili dva šarana od važnijih riba na vodi, izmedu ostalog i povredenog šarana, da bi sve to negativno uticalo na razvoj lova sa koricom hleba na ovoj vodi. Što se mene tice mogli su da rade šta im je volja, ja sam bio zainteresovan u evoluciju svega ovog. Jedan po jedan su dolazili i konzumirali moj hleb, bilo ih je sve više. Prvo posle nekoliko opreznih napada (pravljenje manjih komadica, usisavanje i odmah pljuvanje istih bez i jedne pojedene mrvice). Kasnije putem istih koraka kao i kod predhodnih riba: prvo u zaklonu izmedu granja i tek kasnije i na otvorenoj vodi.

Sa hlebom nisam mogao da postignem više ništa. Dve ribe koje nikad nisam video da se suncaju na površini vode nisam ni sada susreo kako jedu hleb, dok druge od njih hleb u meduvremenu uopšte više nije interesovao. Ni tada kada im je hleb padao na glavu ili pod sami nos. Njega uopšte više ne žele. A šta je sa našim "PRLJAVKOM"?

On ga se još uvek boji i izbegava kao i u pocetku primame. Od momenta kada se pojavi prva korica hleba na površini vode izgubi se bez traga. On verovatno strahuje i drhti negde izmedu granja i nervira se u vezi njegovih drugara kako oni neodgovorno uzomaju ubaceni hleb u jezero. Sve dok sve nije pojedeno i sve ne bude potpuno mirno, tek tada se ponovo pojavi na površini vode.

Mi idemo i suviše brzo unapred, malo ce mo se vratiti unazad. Posle nekoliko hranjenja su se na vodi formirale tri grupe. Grupa koja jede hleb, grupa koja ne jede hleb i grupa koja se dvoumi. Evolucija uticanja raznih grupa jedne na drugu je takode interesantna. Još na pocetku primame je nekoliko površinskih riba koje su izimale hleb stimulativno uticalo na druge površinske ribe. Cak iako su one bile na vecoj udaljenosti (relativni pojam uzimajuci u obzir velicinu jezera) doplivale bi da vide šta se dogada. Plivali bi izmedu njihove brace ali nisu uzeli niti jednu mrvicu hleba. U pocetku je njihova nemirnoca uticala i na šarane koji su jeli hleb, to se moglo vrlo jasno uociti (izuzetak je bio povredeni, on je bio u stanju da izade i na obalu kako bi došao do korice plesnivog ili u mulj ugaženog komada hleba).

Dvoumice su se u meduvremenu pridružile onima koji jedu hleb, ali ostale su 3-4 ribe koje su se zaklele da više nikad nece uzeti koricu hleba. Kada sad bacim korice hleba u vodu one ribe koje žele jedu hleb dok druge ostanu potpuno mirne i nezainteresovane na površini vode. Ovo je vredno pažnje: one još uvek ne uzimaju korice hleba dok njihovi rodaci to rade vec 2 godine. Oni tako glasno srkaju i sve to rade pred njihovim ocima. Ljudi, to nije mogucno gledati! Šta si ti ono napisao na pocetku ovog poglavlja u vezi razlika, u vezi moci za prepoznavanje, ili je sve to stvar memorije?

Bilo kako bilo, svaki šaran je drukciji.

Uzimajuci u obzir velicinu i površinu malog jezera, ja do sada nisam video niti jedan znak da bi na drugim vodama i na dnu tih voda bilo sve drugacije. Cak i u jednoj forsiranoj situaciji kao što je to bilo u akvarijumu (vidi poglavlje "Ponuda mamka") u kojem su bila samo 2 šarana, mogao sam da vidim kako ribe obostrano uticu jedna na drugu. Do odredene mere, uzimajuci u obzir da svaka riba poseduje sopstvene osobine.

Sve ove observacije mi po mom osecaju dozvoljavaju da ponovo zalupim tek otvorena vrata mnogim iskusnim šarandžijama. Nekoliko opreznih zakljucaka. Onaj koji zna malo više o šaranskom ribolovu ce mnoge od njih prepoznati ili ce se pak ti zakljucci poklopiti sa njegovim licnim pronalascima.

1. JELO PROUZROKUJE JELO.

Ribe su osetljive na saignale koje prouzrokuju ribe koje tog momenta jedu. Ovo važi za gotovo sve vrste riba i za mnoge druge životinje. Poneki od ovih signala se mogu registrovati i na veoma velikoj udaljenosti.

2. IZ OVOGA PROIZILAZI:

jedna riba privuce drugu na mesto ishrane. Do odredene granice, kod jednog dela riba postoji nešto kao kocnica koje se ne mogu prebroditi. Taj osecaj je verovatno u vezi sa negativnim iskustvima (pecanje tih riba), on može biti veoma dubok i dugo se održati kod tih riba. Cak i u tom malom jezeru, gde zbog male populacije, gde se pozitivni signali i uticaj ne mogu izbeci. Ipak, dobiceš sve više riba na tvoj mamac ili onih koje ce ponovo poceti da jedu tvoj mamac, što duže budeš hranio. Ovo je jedan od najvažnijih aduta u šaranskom pecanju; u poglavlju "Taktika" cu sve detaljno opisati.

3. DA POSTOJE RIBE KOJE SE OVOM METODOM I POSTOJECIM MAMCIMA NIKADA NECE OSVOJITI, TO SAM VEC DOKAZAO. Ali, postoje zaista one koje se boje nekih situacija i vrsta mamaca. To je dokazao i naš "PRLJAVKO" i druge tri ribe koje se još uvek uplaše kada im u blizinu dode korica hleba.

4. POSTOJE VELIKE RAZLIKE U MOCI ZA UCENJE. Ili, grubo receno, ali zato poucno: postoje šarani sa lošim, šarani sa umerenim, šarani sa dobrim i šarani sa vrlo dobrim memorijama. Jer ova neugodna iskustva (da li su to licna ili pak iskustva od njihovih rodaka, to je vrlo teško zakljuciti, to je najverovatnije kombinacija), se kod svih riba ne zaborave ili ne zapamte na isti nacin.

5. VECINA RIBA JE OPREZNA I ZAUZME STAV CEKANJA. Uvek su iste ribe koje vade zagrejane kestene iz vatre dok se druge prvo moraju uveriti. Ako odmah na pocetku pecanja ulovimo te šarane što vade toplo kestenje iz vatre može se desiti da nam to negativno deluje na dogadaje i jednu novu vrstu mamca.

6. KADA RIBE STEKNU POVERENJE U JEDAN MAMAC ILI VRSTU MAMCA (NA PRIMER BOILU) I AKO SE CESTO SA NJIMA SUSRETNU DOBICE SE JEDNA VRLO ŠIROKA SIVA ZONA IZMEĐU DVE EKSTREMNE GRUPE, JEDNE KOJA POTPUNO NEGODUJE NOVO I JEDNE KOJA SVE ODMAH PRIHVATI. Jedno klupko sa obostarnim, sa pozitivnim i sa negativnim uticanjem. Prihrana radi u našu korist, mnogo ulova nam ide na štetu, narocito na kratkom vremenskom razdoblju.

7. I ŠTA JE JOŠ VEOMA VAŽNO: BEG PROUZROKUJE BEG. Vrtloge i talase koji su posledica površinske proslave na vodi tolerišu sve ribe. One su deo proslave, cak i one koje hleb ne jedu, one sve gledaju sa obližnje udaljenosti, ništa im više ne smeta. Ali, ako korica hleba slucajno i nenadano padne pod usta nekoj ribi koja hleb prezire doci ce odmah do panicnog vrtloga i fešta ce odmah biti završena. Sve i svi ce se izgubiti. Proci ce izvesno vreme dok se ribe odluce da ponovo konzumiraju hleb (da sam na tvom mestu uložio biha sav novac na povredenog šarana da ce to on prvi uraditi).

Iz knjige "De Dunne Lijn…"

Autor: Luc de Baets

[Varenje hrane]

Ova tema je za šarandžije od veoma velikog znacaja. U ovom tekstu će se uglavnom govoriti o vrstama mamaca i njihovim sastojcima, o proteinskim procentima i prihranama. Ukratko receno, zahvaljujuci nama dospe velika kolicina šaranske primame u vodu. Osnovni uvid u sve ovo je veoma bitan, na primer kako šaran tu hranu svari i iskoristi. Takode ce biti govora u kojem odnosu proces varenja stoji sa sastojcima koje mi koristimo, te u kom odnosu ti isti sastojci stoje sa temperaturom vode. Ovde moraju da se uzmu u obzir tri veoma važne cinjenice:

Broj 1: Šaran nema želudac. Hrana koju pojede se vari u njegovom crevu.

Broj 2: Šaran je hladnokrvna životinja. Temperatura njegovog tela je gotovo ista temperaturi vode u tom momentu, tolerancija je 1 stepen celzijusa.

Broj 3: Brzina varenja hrane je veoma bitna. Ona zavisi od nekoliko faktora. Ti faktori su temperatura vode, starost, težina kao i prosečna vrednost kiseonika u vodi u kojoj živi.

Pri 28 stepeni celzijusa šaran vari pojedenu hranu najoptimalnije. Samo onda kada voda u jednoj litri sadrži najmanje 6 miligrama rastvorljivog kiseonika. Ova minimalna količina kiseonika je za šarana veoma važna kako bi hranu koju je pojeo što efektivnije iskoristio. Da bi rastvorio pronađenu hranu potrebno je da uloži energiju, taj proces zahteva kiseonik. Ako je procenat kiseonika u vodi mali varenje ce fukcionisati manje efektivno. Pri vrlo malom procentu kiseonika u vodi postoji šansa da šaran postane letargičan (da padne u veoma duboki san). Sledi period potpune neaktivnosti, riba više nije u potrazi za hranom. Pri nižim temperaturama šaran je u stanju da izvanredno vari konzumiranu hranu. Ugljene hidrate i biljne proteine svari mnogo jednostavnije nego životinjske belančevine i mlečne proteine. Pri temperaturi vode od 25 stepeni traje otprilike 4-6 sati dok ne svari hranu koja je bogata životinjskim belančevinama. Hranu na biljnoj bazi (recimo žitne klice) svari za 2 sata. Pri temperaturi od 20 stepeni mu je potrebno 12 sati za životinjske belančevine i samo 4 sata za biljne. Pri temperaturi od 16 stepeni dolazi do promene.Ispod ove vrednosti šaran ima probleme da svari hranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Tada ne bi više smeli da upotrebljavamo mamce ili prihranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Priče su nam poznate. To su priče koje su se na žalost i dogodile. Mrtvi šarani, koji su pronađeni u rano prolece sa crevima punim polu-svarenih boila. To su bile boile bogate sa proteinima ! Šaran nije u stanju da svari prekomernu dozu životinjskih belančevina pri niskim temperaturama vode.

Hrana ostaje u njegovom crevu, pokvari se, infektira se te riba kasnije ugine.Pri temperaturi od 10 stepeni traje 12 sati dok šaran svari našu hranu na biljnoj bazi, recimo žitne klice. Za druge sastojke na bazi ugljenih hidrata, nisko-proteinskih (oko 20%) treba mu 24 sata da svari tu hranu. Ovo su vrlo važne informacije za selektovanje sastojaka za mamce i za dugotrajnu primamu. Ali, ima još više toga. Kao što je to slucaj i kod svih drugih životinja , sistem za varenje funkcioniše manje efektivno što je riba starija. Nacin na koji se iskoriste sastojci je takode lošiji. Pored godišta je velicina riba takode od velike važnosti. Možda ćete biti iznenađeni, manji šarani treba da jedu više i češce od krupnih šarana. To stoji u vezi sa jednim fenomenom koji asocira na zapreminu u odnosu na velicinu ribe. Mala riba ima u poredenju sa njenom veličinom veliku zapreminu i obrnuto, velika riba ima relativno malu zapreminu u poređenju sa njenom veličinom. Uslove koje šaran postavlja u njegovoj hrani (misli se na prehrambenu vrednost) se razlikuje po gogišnjim dobima. U proleće kada dani postaju sve duži i temperatura vazduha raste, povećava se i brzina varenja hrane kod šarana. Telo ženke pravi hormone koji doprinose razvoju jajašaca. Njihova produkcija zahteva mnogo više energije nego pravljenje mleča. Zbog toga su u tom vremenskom periodu ženke mnogo fanatičnije u potrazi za hranom u poredenju sa mužjacima. Specijalni proteini poznati pod imenom enzimi su odgovorni za hemijski proces drobljenja hrane u crevu šarana. Enzimi funkcionišu pri specificnim temperaturama. Zato se kod šarana pojavljuje nekoliko vrsta enzima koji su aktivni pri razlicitim temperaturama vode.

U zimskim mesecima treba koristiti mamac i prihranu koji su siromašni sa proteinima a bogati sa ugljenim hidratima. Kao osnova mogu poslužiti žitne klice (oko 30%) zbog procesa za varenje. Ugljeni hidrati i masti se u prvom redu koriste kao izvor energije.

U letnjim mesecima možemo preci na mamce bogatim sa proteinima.

Belančevine se koriste za razvoj i za lečenje rana, kao i za izvor energije. Sastojci sa više od 40% proteina su bez ikakve vrednosti. Šaran nije u satnju tako visoki procenat proteina upotrebebiti za svoj razvoj, već se veći deo pretvori u salo.

Šta je poruka ovog teksta :

Veoma je važno ribu častiti sa recimo jednim "balansiranim i dijetalnim boilom".

On treba da poseduje proporcionalno sve znacajne prehrambene sastojke, minerale i vitamine. Ovakva ishrana omogucuje šaranima dobar razvoj i razmnožavanje. Pomaže ribi da se izleči od raznih bolesti, parazita i infekcija. Drugim recima: prilikom proizvodnje mamca i prihrane treba obratiti pažnju na sve navedene aspekte a ne samo atraktivnost i lovnu moć mamca. I pored toga se te dve cinjenice mogu dobro uklopiti.

[PH Vode]

PH VODE

Šta je u stvari ph? Ph je jedna logoritmička notacija kiselih jona H+ ili osnovnih HO- jona u jednom rastvoru.

PH-razmera se koristi da bi se moglo ustanoviti koliki je stepen kiselosti ili alkalnosti u vodi. Razmera se sastoji od 0-14. Ph od 0 do 6.99 je kisela, ph 7 je neutralna i ph od 7.01 do 14 je alkalna.

Šta je kiselo? Kiseline koje se koriste za baterije su veoma kisele, ph 0-1. Sok od limuna ima ph 2, pomorandža 4 i mleko 6. Destilovana voda je neutralna, ph vrednost je dakle 7. U destilovanoj vodi nema rastvorljivih soli ili minerala.

Alkalni produkti koje većina od nas poznaje su: belančevine sa ph 8, sredstva protiv žučne kiseline sa ph 10, poljoprivredni kreč sa ph 13 i kaustična soda sa ph 14. Najviši i najniži stepen ph vode je ujedno i najviše osetljiv na koroziju (0-1 i 13-14).

Optimalna ph vrednost vode iznosi između 6 i 8.Ph test se može izvesti uz pomoć lakmus papira. Ovde važi sledeće:

Crvena boja ph=4

Narandžasta boja ph=5

Svetlo-zelena ph=6.5

Tamno-zelena ph=7

Svetlo-plava ph=8.5

Tamno-plava ph=9

To znači da je pri optimalnoj ph vrednost lakmus papir treba da nam pokaže boje između svetlo-zelene i svetlo-plave.

Ph vrednost se može veoma brzo menjati, recimo zbog uticaja vremenskih prilika. Ujutru na primer možemo izmeriti ph 4, podsle podne ph 10. Na ovo utiču sunčevi zraci, biljno rastinje u vodi (alge) kao i količina ugljenika. Na sve ovo utiču i pljuskovi kao i prirodna okolina oko dotične vode.

Pri niskoj ph vrednosti (4-5) izumiru skoro sve bakterije u vodi. Ipak nekoliko vrsta bakterija uspe da preživi i ovu ph vrednost vode, između ostalog i bakterije mlečne kiseline. Pri ph vrednosti od 3.5 i niže i one vrlo brzo uzumru. Šta je za nas od velike važnosti je to koja kiselina prouzrokuje ph vrednost?

Ova činjenica može biti interesantna ako je dovedemo u vezu sa atraktivnom vrednosti našeg mamca.

Slabe kiseline, sa drugim rečima ne jako koncentrisani eteri koji se u aromama često koriste poseduju mnogo veće anti-mikrobsko dejstvo nego jake kiseline. Tako je jedna ph vrednost od 4.3 koja je nastala putem sirćentne kiseline isto tako efektivna kao i ph vrednost od 2.4 koju je prouzrokovala sona kiselina.

Kod slabih kiselina se antimikrobsko dejstvo zasniva na bazi razbijenog molekula. Kod jakih kiselina se antimikrobsko dejstvo prouzrokuje kroz koncentraciju vodonika i jona.

Jednostavno rečeno slabe kiseline se ne rastvore tako brzo te samim tim poseduju jedno efektivnije dejstvo.

Razbijeni molekul jedne slabe kiseline prodre u ćelije mikro-organizama i tamo prouzrokuje pad ph vrednosti od protoplazme. Iz eksperimenata proizilazi da su mikro-organizmi više osetljivi na pad interne ph vrednosti u poređenju sa ph vrednosti koja tog momenta vlada u toj istoj okolini.

AROME I PH VODE

U vezi ovoga može se reći sledeće:

Na prosečnim (baznim) vodama aroma na bazi kiseline (niski ph) lošije će delovati nego aroma na bazi sa visokom ph vrednosti.

PRAKSA

Šta može jedan prosečni šarandžija da uradi sa ovim informacijama?

Prirodni izvori šaranske hrane (puževi, rakovi, gliste, školjke, alge, semenke…), poseduju takođe različite stepene kiselosti. Ovo isto važi i za vodu u kojoj šaran pliva.

Kratko i jasno rečeno: PRILIČNO INTERSANTNO, ALI SLABO PRIMENLJIVO U PRAKSI.

VERZIJA PRVA

Efekat, to jest širenje mirisa će se smanjiti pri neprirodnoj ph vrednosti tog momenta u toj vodi. Uzimajući u obzir brze promene ph vrednosti vode u relativno kratkom vremenskom intervalu ćeš pre biti razočaran nego obradovan!

VERZIJA DRUGA

Šta je za nas od velikog značaja je to da boile koje prouzrokuju veliki interni ph pad kod šarana mogu biti za istog sa katastrofalnim posledicama. Šarani u njihovim crevima poseduju određene rezerve i mogu da naprave određenu korekciju. Međutim, ako masovno budemo hranili i sa suviše kiselim boilama on će ih pre izbegavati nego uzimati, koresteći njegov instinkt za preživljavanje.

I suprotno, naravno. Mamac sa niskom ph vrednosti poseduje posebnu atraktivnu vrednost. Boili koji poseduje nisku ph vrednost možeš koristiti pri INSTANT PECANJU. Nema smisla sa istim početi hraniti na duži period.

U većini slučajeva sve ovo upravo navedeno možeš na pametniji način iskorostiti u svoju korist. Oni koji budu malo više razmišljali moći će da naprave mamac koji će se razlikovati od svih drugih. U većini slučajeva taj mamac lovi bolje i drugačije.

Da se vratimo na temu privlačne moći mamaca.

Prilikom pravljenja boila možemo upotrebiti sledeće: Jednu mešavinu vode i izlomljenih klica ječma. Ona u sebi sadrži mnogo enzima koji su opet u stanju da razlome lance belančevina! Oni prouzrokuju da dođe do oslobađanja amino kiselina koje se nalaze u belančevinama.

Ovo je za nas ribolovce od veoma velike važnosti. U vezi prve reakcije ribe, čitaj “privlačne moći našeg mamca”.

Oslobađanje amino kiselina se dešava prilikom mešanja miksa. Poželjno je posle mešanja miksa isti ostaviti da jedno vreme odleži ( oko 30 minuta ) kako bi se ovaj proces oslobađanja amino-kiselina završio. Posle kuvanja (zagrevanja) enzimi više nisu aktivni.