Braca Kovacevic

Evo malo za pocetak: Prvo, najbolje je pecati na jednom mestu u paru. Treba hraniti, mozda razvlaciti, mozda vaditi krupniju ribu camcem (negde je takav krs da se sa obale gotovo ne moze izvaditi riba, da ne govorim o krupnijim komadima). Drugo, ako ne nameravate tamaniti i deveriku ne treba preterivati sa partiklima i praskastom hranom. Mozda malo na pocetku, koliko da napravite malu pometnju...kad (ako) legne saran to je suvisno. Druga stvar je sto neke partikle obvezno treba imati za mamac :whistle: Ja cu nositi 14kg boila 20mm, napravicu po 7 kg od dva razlicita miksa. Daj Boze da mi bude malo. Sad sta konkretno, videcemo...daleko je jun. Takodje, juna moze da bude 15 stepeni a moze da bude i 30...da ne pricamo o tome da kad budemo bili tamo temperatura moze padati ili rasti, kad budemo na 7 dana pre polaska verovatno cemo imati kakvu-takvu vremensku prognozu. Sto se tice pribora, ma nista spektakularno...ono sto inace imate je sigurno sasvim OK osim nekoliko "sitnica", bice reci i o tome, iskreno sad nemam previse vremena a nista i nije hitno. Ko ce docekati jun :(

Super! I onako sam planirao sledecu godinu 7 dana, a sad kad je duplo jevtinije, u tom terminu, necu nikako (samo Boze zdravlja!) propustiti. Bio sam tamo 2002 i od tada zarko zelim da odem opet, izgleda da se sad sve namestilo kako treba. Gledam ove vase racunice i ne znam sta da kazem i da li uopste da nesto napisem i na tu temu. Svako ima svoju racunicu ali jednostavno, onaj ko ima vremena i mogucnosti da bude tamo u to vreme ne bi trebalo da propusti priliku. Sto se tice onih kojima je ovo "sumnjivo" samo da kazem da je u poslednjih 10 godina svake godine je neko isao, pa bez obzira koliko je platio i u kom terminu je bio neki su prosli super, neki osrednje a neki katastrofalno. Nikad se ne zna dragi moji, pa to je pecanje. Treba i srece a treba i znati . Jednostavno, jedno od najboljih jezera za pecanje sarana, ko god bude isao nece se pokajati, kakvo god iskustvo bilo to je dozivljaj za pamcenje...neko ce se napecati a neko ce steci malo iskustva sa veeeeliiiikeee i cudljive vode. Onima koji to zele, i misle da im nesto mogu pomoci, rado cu izaci u susret. Pozdrav

http://www.postimage.org/Pq20hKgi.jpg http://www.postimage.org/Pq20hRKJ.jpg http://www.postimage.org/Pq20idc0.jpg

Mnogo je raznih faktora koji utiču na naš uspeh u ribolovu a meteorološke prilike su svakako jedan od njih. Sama pojava vetra vezana je za promenu vazdušnog pritiska i temperature. O uticaju vetra mišljenja ribolovaca su različita, pa dok jedni tvrde da šaran sledi vetar i da je bolje pecati sa »vetrom u lice« drugi su mišljenja da pravac vetra nema uticaj na uspeh u ribolovu. Ja uticaj vetra shvatam ovako: Vetar izaziva strujanje vode, talase, na taj način se voda obogaćuje kiseonikom, brže hladi ili zagreva vodu a utiče i na pokretanje raznih sitnih životinjica kojima se riba hrani. Na mestima sa manjom dubinom jaki talasi zamutiće vodu i smanjiti vidljivost u njoj a buka koju prave talasi smanjuju uticaj buke sa obale pa time i opreznost ribi a rezultat je da prilazi obali bliže nego po mirnom vremenu. Pecajući u raznim situacijama primetio sam da upravo po jakom vetru i talasima mogu ribu uloviti na mestima gde inače danju, po lepom i mirnom vremenu nemam gotovo nikave šanse. Pre nego pređem na situacije kada vetar ima uticaja na pecenje na određenom mestu da podsetim da su ribolovci odavno počeli da povezuju pravac vetra sa uspehom u ribolovu. Još pre dvadeset godina sam pročitao da »kad duva severac pametan ribolovac ne odlazi daleko« da »južni vetar gura ribi mamac pravo u usta« a oko uticaja vetra sa zapada ili istoka sam nailazio potpuno drugačija i suprotstavljena mišljenja. Osim pravca još neke osobine vetrova imaju uticaj na određenu situaciju. Veoma je važno da li je to topao ili hladan vetar. Ovde nema neke precizno određene granice za temperaturu po kojoj bi odredili da li je vetar topao ili hladan već treba uporediti temperaturu vetra (vazduha) sa temperaturom vode. Ako je temperatura vode 15 stepeni a temeratura vazduha 17 onda je u pitanju topao vetar ali ako je temeratura vode 20 stepeni onda se vetar od 17 stepeni smatra za hladan. Ovo je važno jer se pokazalo da šaran pre sledi topao vetar nego hladan. I u letnjim mesecima u slučaju jakog hladnog vetra koji brzo hladi vodu šarani će se radije povući na mesta sa većom dubinom i na mesta gde je uticaj hladnog vetra manji. Takođe, bitna je i snaga vetra. Bilo kakav efekat mnogo bolje će izazvati jači vetar koji pravi velike talase od povetarca. Na žalost ništa me može biti idealno pa koliko god dobro donosio jak vetar koji utiče na naše mesto pecanja on će nam praviti i probleme. Nije upšte prijatno stajati na jakom vetru. Zabaciti na željeno mesto je takođe mnogo teže a u slučaju da sisteme razvlačimo otežano je korišćenje čamca. Koliko napora treba da se po talasima razvuče montaža na 250m zna samo onaj ko je probao. Talasi i strujanje vode izazvano vetrom nose raznu prljavštinu, granje ili travu na najlone pa se često dolazi do neželjenog pomeranja i remećenja sistema. Za prevazilaženje ovih problema treba postaviti kamp da dobijete kakvu – takvu zavetrinu za normalno pecanje (čekanje i izležavanje), svu opremu (pre svega šator i rod pod) dodatno obezbediti od prevrtanja jer ko podceni snagu vetra juriće šator ili suncobran po livadi ili će žaliti za oštećenim priborom. Za poboljšanje stabilnosti samih sistema rod pod treba podesiti tako da vrhovi štapova skoro dodiruju vodu i upotrebiti »back leads« olova uz pomoć kojih će veći deo najlona biti spušten do dna gde je strujanje vode ima manji uticaj. E, sad još jedna bitna stvar: postojanost vetra. Vetar koji bez veće promene intenziteta duva duži period vremena (više od jednog dana) je mnogo bolji od kratkotrajnih vetrova. Najbolje sam prolazio kada je duvao isti vetar nekoliko dana uzastopce. To sam toliko puta iskusio na Vlasini gde najčešće pecam da je za mene postalo pravilo. Da se ne bih ograničio samo na Vlasinu isto mi se dešavalo i na drugim vodama. Na primer na WCC 2002 u Rumuniji bila je baš takva situacija. Kada smo došli na naše mesto imali smo poteškoće da postavimo šatore zbog jakog vetra koji je duvao pravo u nas a temperatura je bila u porastu posle nekoliko hladnih dana. Sondiranje, ispitivanje dna i dubine i precizno postavljanje markera bilo je užasno teško. Naredna tri dana smo pecali po takvom vetru i upecali bez obzira na teškoće da do spota zabacimo i hranimo. Četvrti dan koji je bio sunčan, topao i bez vetra mogli smo komotno da spavamo, sunčamo se ili napravimo roštiljijadu. Od ribe ni R jer se mogla videti samo na daljini koju nikako nismo mogli da dobacimo. Sav trud je bio uzaludan i jedino što smo mogli to je da se nadamo da ponovo počne vetar. Dočekali smo ga narednog dana i opet imali ribu. I ostali ribolovci koji su pecali na jezeru Sarulešti pre i posle toga došli su do sličnog zaključka – mnogo je bolje imati vetar, naročito leti. Vetar koji u toku dana menja pravac i intenzitet je ono što najmanje želim da vidim. Siguno ste bili u situaciji da pecate po vremenu kada se intenzitet i smer vetra menja veoma često. Kad sada dobro razmislim i pogledam statistiku nikad nisam prošao dobro po takvom vremenu. Na malim, zatvorenim, vodama koje su veoma bogate ribom situacija je nešto drugačija i pojava malo jačeg vetra posle perioda mirnog vremena izazvaće veću aktivnost riba u veoma kratkom roku. Ovo je naročito izraženo leti za vreme velikih vrućina kada se voda potpuno »umrtvi«. Strujanje vode koje izaziva vetar tada gotovo momentalno pokreće ribu ka mestima gde je uticaj vetra najveći. Naravno ne znači da je riba najaktivnija bukvalno uz samu obalu na kojoj završavaju talasi (previše mutna voda, nataložen mulj) ali možeš se kladiti da ćeš bolje proći u blizini te obale nego u zavetrini. Kakav je uticaj vetra na malim jezerima najbolje će vam reći šarandžije - takmičari čiji uspeh veoma često zavisi od toga da li imaju »pravi vetar«. Kakva je situacija zimi, u kasnu jesen i rano proleće? Temperatura vode je od presudnog uticaja na aktivnost ribe. Veća temepratura vode utiče povoljno na metabolizam šarana pa tada brže vari hranu i samim tim više i češće se hrani. Kako je u tom periodu godine temperatura vode niska aktivnost šarana je svedena na mimimum a riba se povlači u dubinu gde je tada voda toplija a tada je uticaj vetra mnogo manji. Sa povećanjem temperature vazduha pa samim tim i vode u proleće aktivnost ribe je povećana na mestima gde se voda najbrže zagreje a to su mesta na vodi sa manjom dubinom. Tada topliji vetar ima pozitivan uticaj na takvom mestu dok hladan »vraća« ribu u dubinu. I da na kraju zaključim: Prednosti koje donosi vetar ipak bih ograničio na period od sredine aprila do kraja septembra. U tom periodu pecanje na mestima pod uticajem vetra neće uvek biti uspešnije ali će sigurno biti mnogo češće uspešno nego pecanje u zavetrini. Naravno, ne treba zbog vetra zaboraviti na mesta gde šaran uvek ima prirodne hrane i zaklon (panjevi, granje, kanali) a koja su uvek aktuelna. Po vetru ili ne – Trofejno!