TopMix

Ovaj film sam vec video ranije, al me je opet fascinirao. Kakav je to kontakt coveka i prirode... Poenta je u tome sto se musicarska tehnika u zadnjih 100 godina sustinski nije promenila. Znaci, tom liku nisu potrebne sve te silne novotarije od opreme i mamaca, a jos manje da se rangira u nekakve moderne ribolovce. On samo na jedan krajnje jednostavan nacin pokazuje svoje znanje i umesnost i uzivanje u ribolovu. Bitna je sustina. Saranski pribor i prateca oprema pre 50 godina svakako su bili napredniji od pribora od pre 100 godina, al uloviti sarana na nekoj divljoj vodi, na sportski nacin, udicom i stapom, bila je uvek stvar umesnosti (sa musicom i umetnost) i danas, i pre 50 godina i pre 100 godina. Zato mi je uvek nelogicno kad procitam u nekom casopisu ili na forumu, da postoji nekakav "moderan" saranolov koji se razlikuje od nekog saranolova koji kao nije moderan...

Naravno da ne treba podcenjivati dobre takmicare, ali ne treba podcenjivati ni lose...Kad je lov sarana u pitanju, bez obzira u divljini ili na komercijali, nista tu nije prosto i jednostavno, za bolje rezultate treba truda i znanja, definitivno... Mozda bi svi sarandzije prvo morali da prodju "osnovnu skolu", da odu malo na divlje reke il jezera i tamo nauce neke elementarne stvari o prirodi, vodi, ihtilogiji, da osete tu "nepodnosljivu lakocu" pecanja sarana, njegove navike, njegovu nepredvidljivu prirodu, ishranu u prirodnim uslovima, mrest, uticaje raznih hidrometeorloskih faktora...pa da tek onda pocnu da razmisljaju o finesama kao sto je "taktika". Cenim one koji su prosli tu skolu, pa tek onda se ponekad zapute na takmicenje iz neke radoznalosti ili zelje za takmicenjem, kao nekim novim izazovima. Oni tacno znaju sta rade i tacno znaju razliku izmedju pecanja sarana na divljim vodama i pecanja na komercijalama. Nazalost, ima i onih koji misle da je lov sarana izmisljen na komercijalniom vodama i da tu pocinju i zavrsavaju sve price o saranskim priborima, mamcima, taktikama... O kakvoj taktici pre takmicenja moze da se prica, kad tvoji susedi na nekoliko metara, sa leve i desne strane, tovare neke svoje tajnovite mamce i prihrane i na taj nacin sludjuju sarane i sve njihove receptore i ukusa i mirisa? I sad ce saran kao redom omirisati i probati sve te kvalitetne boile, pa ce uzeti one koje mu se svidjaju, a ignorisati one koje mu se ne svidjaju. To mi zvuci malo neverovatno. Pre ce biti da ce pobednika odluciti sticaj raznoraznih okolnosti, a najcesce sreca ili nesreca da l ces izvuci dobro ili lose mesto.

Da sam trgovac hranom i mamcima savetovao bih vam da se sto vise zgusnete na nekom malom ribnjaku prepunom sarana i da hranite po sistemu "sto vise, to bolje". Uopste me ne bi zanimalo koliko ste ribe upecali i vratili, to je potpuno nebitna stvar, bitno je koliko ste para utukli u zadovoljavanju vasih takmicarskih ambicija. Al, posto nisam trgovac, moj drugarski savet je da ponekad, onako izmedju takmicenja, odete na neku reku, negde u divljinu, gde nema nigde nikog, pa da tamo pocnete ozbiljno da razmisljate o temi kao sto je taktika u saranskom ribolovu.

Da li je na ovom sistemu olovo (na udaljenosti 15cm) iznad ili ispod hranilice?

Zanimljivo je uporedjenje izmedju pecanja sarana i musicarenja (i varalicarenja). Kod ovih drugih vidova ribolova malo toga se promenilo, to je jedan tradicionalizam koji je ukorenjen u krajnje sportskom pristupu i odnosu prema ribi. Protivnici u tom sportu su ribolovac i riba i malo toga tu moze da se promeni. Ako bi se nesto i promenilo drasticno, napr. nekakve teledirigovane musice koje se lansiraju pritiskom na dugme i statijaznam, to onda vise ne bi bilo to. Ne znam koliko je to u sportskom duhu kad sarandzija moze, zahvaljujuci modernim sredstvima, da spava dok peca sarana, naravno, pretezno na terenima gde saran prakticno nema gde da se sakrije i zavuce. Tu su sanse "protivnika" u startu svedene na minimum. Sta je sa adrenalinom sarandzije koji je u carstvu snova...? Noviteti su uvek dobrodosli, stapovi se prave od sve boljih materijala, masinice imaju sve bolje kocnice, najloni su sve kvalitetniji, udice su sve ostrije i svi to naravno prihvataju. To je ok, sve dok se sustina ribolova ne menja. Naravno, svako ima mogucnost da peca gde hoce, sa cime hoce i kako hoce. To nikad nije ni bilo sporno. :obscene-drinkingcheers:

Neki smatraju da je C&R osnovno obelezje "modernog" saranolova. Ako je to tako, onda taj pokret ima pun smisao na otvorenim, divljim vodama, u funkciji ocuvanja prirode i ribljeg fonda, a ne tamo gde se vrsi vestacko poribljavanje krupnim saranima... Neki smatraju da je savremeni pribor ono sto razdvaja moderan saranski ribolov od onog drugog ribolova koji nije moderan... Ili odredjeni noviteti na trzistu mamaca... Uvazavam razlicita misljenja, ali Thug je, po mom misljenju, postavio stvari na svoje mesto kad je pomenuo pojam "evolucija" u saranskom ribolovu i da nema potrebe za definisanjem pojma "moderan" saranski ribolov. Pokrenuo sam ovu temu jer se taj pojam vrlo cesto koristi i u razlicitim kontekstima, do te mere kao da saranski ribolov nije ni postojao do pre dvadesetak godina. Zato danas imate mladog kompjuterizovanog sarandziju koji salje svoj prvi post, otprilike ovako: "Juce sam kupio tri najnovija shimano stapa od 3.60 i tri masinice daiwe, pa bih zeleo da mi neko da savet koje su boile najbolje za sarana..." A sarandzije su i pre pojave "modernog" pristupa ribolovu bili vrlo suptilni, pametni i pronicljivi ljudi i uspesno lovili sarane pod daleko skromnijim uslovima nego sto je to danas.

Ok, mozda sam nekog isprovocirao sa ovom temom, ali mi nije bila namera da nekom neistomisljeniku dajem do znanja kako "nije nacisto sa puno stvari". Definitivno, postoje razlike i pristupi u nacinima pecanja sarana, al mislim da podela na "moderan" i neki drugi nacin, blago receno, nije prikladna. Pamtim neka vremena, bez malo pedeset godina unazad i znam velemajstore u pecanju sarana cijem sam se umecu divio i koji su tacno znali sta rade i vracali ribu nazad samo onda kad upecaju vise nego sto im treba. A pecalo se pomocu "stapa i kanapa". Cilj je i onda bio isti: upecati sarana, samo se metodi razlikuju. A verujem da postoje mladi narastaji koji ni ne znaju da saran moze da se upeca bez rod poda ili baitrunera. Bitna je sustina a ne forma. A da li ce neko vratiti sarana zato sto hoce ili zato sto mora, ili ga uopste nece vratiti nazad u vodu, pa nek radi svako onako kako misli da je najbolje.

Humaniji tretman ribe i C&R su nastali ne zato sto se promenila svest ljudi, nego zato sto je to propisano pravilo ponasanja na zatvorenim i komercijalnim vodama. Taj odnos prema ribi sad se siri i na druge vode, vise po inerciji, a manje zbog masovne i sveopste ljubavi prema saranima. Da ih toliko volimo nebi ih kupovali onako zaklane po ribarnicama i jeli pecene ili kuvane. Ako sarana posmatramo kao bice, zasto onda pravimo razliku izmedju ribnjackih tovljenih (konzumnih) sarana i onih drugih sarana koje lovimo? Da se vratim na pocetak posta... Po nekim misljenjima, "modernizam" u pecanju sarana rezultat je zapravo cinjenice da savremeni saranasi zele da uhvate sto vise velikih sarana u sto kracem vremenu (ne govorim samo o takmicenjima), a to mogu samo u poribljenim jezerima, dok na divljim vodama, pogotovo na rekama treba mnogo vise strpljenja i umeca. Pri tom su modernisti najbolji konzumenti konfornosti u ribolovu, pocev od unificiranog pribora, pa preko pomocne opreme, do savremenih mamaca, a sve na zadovoljstvo proizvodjaca i trgovaca. Cak jedan staromodni sarandzija tvrdi da se saran na komercijali moze uloviti i na bambus, motalicu i domacu noklu il kukuruz. Ma ljudi svasta pricaju, a ja vise ne znam kome da verujem.

Ok, i to je neko tumacenje, al objasni nam malo detaljnije sta se podrazumeva pod "pristupom"? Da li se radi samo o C&R ili ima jos nesto....?

Korak ka "modernom" saranskom ribolovu sigurno bi se mogao smatrati i prelazak sa bambusa na stapove od fiberglasa i sa namotaca na masinice i kad su vesla zamenili vanbrodski motori... I to su bili modni noviteti, u svoje vreme.

Da ne bih imao nekih terminoloskih nesuglasica u diskusijama na forumu, bio bih zahvalan da mi neko precizira razliku izmedju pojma "moderan" saranski ribolov i onog saranskog ribolova sto nije moderan.

Ima slicnosti, ali i razlika kod uticaju vetra na uspeh u ribolovu na rekama i komercijalama. Ja nisam bas neki strucnjak za to, pa me je i zainteresovao uvodni tekst. Jednino sto mi smeta je to da kad god pocne prica o bilo cemu vezano za pecanje sarana (taktika, prihrana, mamci, pribor, uslovi ribolova i dr.), uvek se nekako svede na pricu o komercijalama i "modernom" saranskom ribolovu, dok se onaj "staromodni" na rekama nekako zanemaruje. Nije prica o tome koliko smeta vetar prilikom razvlacenja sistema na 250m... Nisam imao nameru da pisem o tome i iznosim neka svoja iskustva. Samo sam stavio dobronamernu primedbu.

Kvalitetan uvodni tekst, al nedostaje poglavlje o uticaju vetra NA REKAMA. Ne peca se saran samo na komercijalama.

Mamac svakako treba da bude kvalitetan, ali mislim da svako ko zeli da se oproba u ribolovu sarana na rekama ima pogresan pristup ako krene od mamaca. Udubi se u pricu o nutritivnom sastavu mamaca, skine sa neta neke dobre recepte ili kupi neke kvalitetne mamce, snabde se sa najsavremenijom ribolovackom opremom i krene na reku da peca sarane. Greska. Kuca se uvek pravi od temelja, a prica o mamcima je u stvari slag na tortu. Uvek isticem ovu tezu jer vidim na mnogim forumima kako se mladi ribolovci zanose sa iluzijom da ce lako upecati sarana na reci, samo ako dodju do "javne tajne" zvane dobar mamac. Takvom nacinu razmisljanja svakako je doprineo tzv."moderan ribolov sarana" na komercijalnim vodama. Da me neko ne bi pogresno shvatio, ali samo zelim da se podvuce crta, kad se prica o mamcima i taktikama, izmedju pecanja sarana divljaka na rekama i ovog drugog saranolova na komercijalnim vodama.

Kad mladi ribolovci (na rekama!) ovo shvate, bice im mnogo lakse. Ako krenu pricu od mamaca, tesko da ce nesto nauciti.