Evo malo pomoći pošto vidim da je ovo još uvek ''problematična'' tema.Nadam se da će većini posle čitanja ovog teksta biti malo jasniji pojam test krivulje.Elem: Test Curve (TC) Test kriva se koristi kao mera akcije štapa od 1950-ih godina.Prve reference je odredio Richard Walkers u svojim zapisima o ribolovu na mirnim(stajaćim)vodama. Test kriva je pokazatelj akcije i snage štapa.To je maksimalno opterećenje (meri se u funtama(librama-lb) i uncama(oz))koje štap može da izdrži kada mu se vrh savije pod uglom od 90°u odnosu na dršku.Ako učvrstite kraj (dršku)štapa u horizontalni položaj i na vrh polako dodajete oteženje, težina koju ćete imati na vrhu u trenutku kada se vrh savije pod uglom od 90°u odnosu na dršku je test kriva tog štapa. Postoje dva osnovna problema kod test krive.Prvi je merenje, a drugi Interpretacija dobijenih rezultata.Na primer: ako uzmemo dovoljno veliki konopac i razapnemo ga recimo preko kanjona,koliko god da zatežemo krajeve,sama težina konopca bi uvek pravila ''stomak''.Isto je i sa vrhom štapa koji nemožemo saviti do ugla 90° savijajući ceo štap pod tim uglom.Što se više približavamo datom uglu(90°),potrebno nam je sve teže opterećenje da bi napravili sve manju i manju korekciju ugla koji pravi vrh štapa.Da bi merenje bilo tačno i precizno morali bi da ga obavljamo tako da male promene u otežanju prave velike promene u uglu koji pravi vrh štapa u odnosu na njegovu dršku.Još jedan problem merenja test krive je što ne postoji standardizovan način fiksiranja drške štapa pri vršenju merenja,a minimalne promene u položaju drške prave velike varijacije na vrhu.Jednostavno rečeno ceo koncept merenja test krive je podložan greškama. Uprkos ovoj činjenici, svi proizvodjači se različito prilagođavaju ovom problemu, ne bi li dobili vrednosti koje su ribolovcu značajne jer,koliko god da su merenja i dobijene vrednosti relativne,test kriva je još uvek najbolji pokazatelj snage štapa. Jedna kompanija koristi stari sistem merenja gde svaka unca(1oz=28g)predstavlja jednu funtu (1pounds=454g)test krive.Međutim, od današnjih, modernih štapova od napr.3 lb se očekuje da bacaju više od 3 unce (84g).Ovakvi,i slični metodi merenja test krive su imali praktičnog smisla kod starih štapova od bambusa. Ali, kako su štapovi postajali sve snažniji a materijali se menjali (fiber, karbon),problem sa merenjem je postajao sve veći.Vrh modernog, karbonskog štapa je mnogo otporniji na kretanje sile oterećenja ka uglu od 90°. Charles Ritz,osnivač Ritz Hotela, je naručivao mušičarske štapove specijalno dorađivane za njega. On je naime tražio da mu se vrh štapa ukruti, da bi bolje izdizao strunu iz vode. Kada bi se to primenilo na današnje šaranske štapove rezultiralo bi velikom promenom test krive s obzirom da se standardni vrhovi lakše savijaju i relativno lako prate silu opterećenja ka uglu od 90°,dok se štapovi sa učvršćenim vrhom mnogo teže savijaju. Međutim,u praktičnoj upotrebi,efekat ovakve promene na štapu je veoma mali u samoj borbi sa ribom ili zabacivanju. Još jedan primer može da se uzme iz odnosa između štapova koji se prave za englesko,i onih koji se prave za francusko tržište.Naime, francuski ribolovci vole štapove koji su više parabolične akcije,dok Englezi preferiraju malo kruće štapove.Parabolični štap kome odgovara težina bacanja od 3 unce će imati veću test krivu od brzog, krućeg štapa sa istom težinom bacanja.Pravi rezultat bi se dobio kada bi se izmerila sila koju štap trpi pri savijanju u borbi sa ribom.Zamislimo štap koji je fiksiran tako da možemo izmeriti savijanje štapa u odnosu na vučnu silu. Rezultat takvog merenja bi bila vrednost krivine (luka) koju štap pravi pri datom opterećenju.Ta krivina bi varirala u zavisnosti od akcije štapa (a,ab ili abc akcija).Kada bi našli način da damo vrednost toj krivini koju pravi savijanje štapa imali bi vrednosti koje pokazuju i snagu i akciju štapa. Međutim,još uvek ne postoji pouzdan metod merenja kojim se mogu dobiti vrednosti test krive za veliki broj štapova različite namene i akcije.Takođe je nemoguće izmeriti i osećaj balansa štapa koji je,koliko god apstraktno zvučao,bitan faktor.Isti blankovi sa različitim vođicama,halterima pa čak i drugačijim koncem i lakom,takođe neće dati iste vrednosti pri merenju. Postoji metoda merenja koju koristi britanska firma ''Greys'', pri kojoj se štap postavi u horizontalni položaj,a vrh se optereti sa 1kg.Ni ovo nije savršena metoda,ali su ovako dobijeni rezultati realniji parametri od test krive. Iz svega rečenog vidimo da se pri merenju test krive dobijaju prilično relativni rezultati,ali to su (još uvek) najmanje pogrešni rezultati,tako da je u nedostatku boljih i preciznijih metoda ovo još uvek mera snage i brzine štapa sa kojom se ribolovci orijentišu pri izboru štapova. (Harrison)
