CarpTrade

Kako je počelo - tako se i završilo. Čestitke Prdi i Vojkanu ! Još jednom su pokazali da su majstori ,a njihovi uspesi postaju već tradicija.

Ovo počinje da liči na svetsko prvenstvo u Južnoj Africi , pa su zato prve tri ekipe one koje imaju iskustvo odande.

A šta se dešava kad proguta ovaj zeleni pop-up ?!

GLM je prirodni ekstrat (velike zelenouste školjke)i zato ne možeš preterati u količini . U jednom intervjuu Bil Kotam (vlasnik Nutrabaitsa), na pitanje koja je preporučena količina GLM za dodavanje u miks, odgovara - koliko god vam to nije skupo !!!

Svaka čast Dule !!!

Neće im biti lako jer ih i 1 i 29 ' zatvaraju'. Pitanje je samo koliko je ribe u zalivu i da li će uspeti da je zadrže.

1. Carp System - Zrenjanin 2. Šepecan - Pančevo 3. Ada Safari - Beograd

Generalna ideja kod dizajniranja ovih indikatora je bila da se udovolji zahtevu onih šarandžija koji vode računa o tome da je šaran veoma oprezna riba i da će pobeći ako oseti i najmanju sumnju.Nema više zvuka koji dolazi iz signalizatora i koji se prenosi u vodu (i putem vazduha a posebno putem najlona). Zvuk se čuje samo na bazi - ATTx ( takođe i vibracija ),a na samom signalizatoru je samo svetlosna dioda.Senzibilitet se menja zamenom točkića sa 2 magneta-senzibilitet 10mm, 4-s.5mm i 6 magneta-s.2-3mm.Osnovni je crni točkić sa 2 magneta, koji se dobija pri kupovini,a dodatni su opcija i prave se u crnoj,klir i bojama dioda (bela,žuta,oranž,crvena,pink,zelena,plava), kao i mini fluoro izotopi za noćnu vidljivost .Pošto nema zvučnika , poteciometara ni prekidača, obezbeđena je 100% vodootpornost kao i pouzdanost ,jer ne postoje komponente koje su podložne kvaru. U postojbini modernog šaranskog ribolova Engleskoj su zbog svih ovih karakteristika već u startu stekli veoma veliku popularnost i puno fanova.Sve u svemu - nekome će biti još jedno englesko pros... , a nekome nova dimenzija u lovu šarana ili tačno ono što mu je odavno potrebno...

Da, kao drugo rekao sam i to da na tu sumu ide još x % dodatnih troškova.

Vlado, ja nisam dao postupak(formulu za preračunavanje) već krajnji rezultat za proveru. A ti uzmi pa podeli i dobićeš isti rezultat.

100 €+ 19% = 119 € 119 € - 15.9664 % = 100 € Od toga odbi još x % bankarske usluge , i to ti je to.

ISKAKANJE I PREVRTANJE Ovo je nešto vrlo teško za koje do sada još niko nema adekvatan odgovor. Zato ovde i nećeš naći zaključnih izjava, već samo nekoliko tvrdnji i interpretacija. Uostalom, to je po mom mišljenju jedna teška tema, između ostalog i zbog toga što se razlikuje od vode do vode. Zato sam samo probao da pričam o nekoliko upoštenih fenomena (zasigurno ne o apsolutnim istinama). Obrati pažnju na razliku koju pravim između iskakanja i prevrtanja. ISKAKANJE je u vezi sa premeštanjem. Pre nego što krenu na putovanje, za vreme putovanja i naročito kada stignu do željenog mesta šarani iskaču iz vode. Ovo važi naročito za velike vode. Iz vode iskaču uglavnom ribe koje se nalaze na pola vode (daleko od obale) i uglavnom nije u direktnoj vezi sa ishranom, ali ishrana vrlo često sledi. Po mom mišljenju treba se interpretirati u vezi aktivnosti riba. Ribe će postati aktivne. ISKAKANJE Mogu još svega dobro da se prisetim kako je bilo na vodi Graves u mestu Harelbeke 1988-1989-e godine. Za one koji su bolje upoznati: to je bilo u vreme pre nego što su se pojavili prvi mali radiografični brodići za transport hrane na željeno mesto. Tada se još nije pecalo na ekstremno velikim daljinama, nije se pecalo i hranilo po rezervatima. Kada san tamo u jednoj šumici (4 do 5 puta nedljno) dobro prihranjivao jedno mesto lovio sam u kratkom vremenskom intervalu (čitaj: samo nekoliko sati) seriju riba (redovno više od 50 kila, te u nekoliko navrata čak i više od 100 kila ribe). Scenario produktivnih dana (doživljavao sam ja tamo i loše dane), je izgledao ovako: Ribe počinju da iskaču između ostrva i rezervata, negde oko 200 metara od mesta gde sam ja pecao. Trajalo je između 30 i 60 minuta, tada sam ih video kako se kreću u mom pravcu. Sve češće i bliže su iskakale iz vode na mestu gde sam ja lovio sve dok nisam video kako poslednje ribe iskaču na kraju platoa gde su ležale moje udice. Tada san znao šta će da se dogodi. Za vreme ishrane (dok sam ih lovio) više nije bilo iskakanja. Bilo je po neki put prevrtanja, dok sam hranio sa boilama ne tako mnogo. Kada sam pomoću čamca odveslao i nahranio sa partiklama bilo je mnogo više prevrtanja. Kada je posle izvesnog vremena iz vode iskočila jedna riba na mestu gde je bila moja hrana znao sam da je sve već bilo prošlo, oni su otišli. U 1984-oj sam na “Jonson” jezeru u mestu Oostkamp doživeo slični scenario. Dok nije bilo iskakanja lovio sam ribe, ali umereno. Ako ujtru doživiš orgiju iskakanja, nekoliko sati posle toga bi jeli kao ludi. Tada nije bilo iskakanja na mestu gde sam lovio(poneki put nešto prevrtanja), ali, na svim drugim mestima je to bio slučaj. Jednom tu, jednom tamo, poneki put na sve strane. Akcija na pecaljkama je startovala sa početkom iskakanja. Za vreme najboljeg lova nije bilo iskakanja. Sve ovo nam je dalo do znanja da ako ribe iskaču iz vode sledi mnogo mobilnosti.. Dešavalo se da sa drugarima 24 ili 36 sati ništa ne uloviš. Ali, odjednom se sve menja. Prvo se vidi kako jedan ili dva iskoče iz vode, dobiješ jedan run, tvoj drug takođe. Papan koji je spavao u šatoru ništa ne sluteći 200-300 metara niže dole je takođe bio probuđen. Već je vukao napolje ribu (najverovatnije i najveću). Dva puta sam ih na Twente kanalu video kako nam se približavaju iz daljine. Dobija li bi po nekoliko runov-a, te bi ih videli kako iskaču i odlaze. Jedan sat kasnije je na redu bio naš papan. Pošto ponovo ništa nije bio naslućivao bio je lansiran iz njegovog kreveta. Morali smo ponovo da odlazimo do njega kako bi napravili fotografiju od velikog “sanduka” kojeg je upecao. (Šala, sanduci nisu bili uvek deo plivajućeg kluba skakavaca). Isti fenomen sam primetio 1989-e na mom godišnjem odmoru na jezeru “Lac de Vouglans”. Nikad nisam tako loše pecao na toj vodi. Ja nisam u stanju da kombinujem ugodan godišnji odmor sa ozbiljnim pecanjem. Žene ne razumu ama baš ništa o šaranima a i šarani ne vode računa o starim “babama” (da ostanem u terminologiji jednog dela moje publike), ali to ste već i sami znali. Izgledali su tamo kao delfini. Kretali su se po sredini vode, videli smo ih kako dolaze… i odlaze, nismo dobili niti jedno pecanje. Kretali su se tačno po sredini jezera, tamo je u julu voda bila tako duboka da nismo imali nikakve šanse da ih ulovimo. Tamo su bile jako velike kolonije (ili se uvek radilo o jednoj “glavnoj” grupi, to nismo uspeli da saznamo). Treba da imaš mnogo sreće da se tako jedno krdo uputi ka delu jezera gde ti loviš. Tada bi doživeo pravi dar-mar. Radilo se o ribama između 5 i 10 kila, koje su tamo plivale u veoma velikim jatima. Ako ti je cilj bio ulov jedne velike ribe, tada bi trebao da ti naiđe neki “usamljenik” ili jedna mala grupa. Ovo je već druga tema, jedna za malo kasnije. Na Kempisch kanalu, prvom delu, to znači od Bocholt-a, si takođe bio zavistan od skakača. Tamo se uglavnom iskakalo noću. Prilično frustrirana situacija. Odeš tamo i sedneš negde i ako na iskaču nama ni ulova. Ništa nisi upecao, niti jednu krljušt (niti ništa golo). To znači selidba na drugo mesto za drugu noć. Ovde nismo takođe ništa upecali ali smo čuli kako iskaču na mestu gde smo predhodnu noć pecali (i da je bilo ulovljenih riba). Onda na drugi način: ne sedaj nigde dok predhodno nisi video gde iskače šaran. To znači ponovo premeštanje sa tačke a na tačku b usrde noći, niti jedno iskakanje, ove noći nisu bili aktivni. Ili pre ponoći pronaći ribe koje iskaču, tamo sesti i dok si se ti namestio možeš da konstatuješ ako su ribe već oko 200 metara udaljene od tvog mesta. Izuzetno lep sport, šaransko pecanje, pogotovo ako nešto želiš i da uloviš. Na jezerima de Der (1992) i Orient (1993) nije bilo drukčije. Tamo takođe treba da u blizini gde loviš konstatuješ iskakanje, ili još bolje prevrtanje. Ali, kratkotrajno iživljavanje putem iskakanja nije uvek bio dobar potez (mislim na izbor mesta, ah kako ponovo imam perverznu publiku). Ribe su uglavnom iskakale kada su bile negde u prolazu, ili da se presele, ili ako si imao sreće, da negde stignu. Šansa 1 od 3 znači, ali na ovakvim vodama vrlo često (if you have nothing else to go by) vredno probati. Još više samouverenosti sem ovog šou iskakanja je davalo ako si video da je na površini vode došlo do prevrtanja. Tada si sedeo garantovano na zlatnom jajetu. Ako šarani za vreme toplih dana iskaču na mestima gde je voda veoma duboka, tada po mom mišljenju nema nikakvog smisla da se idu loviti. Tada se nalaze garantovano na površini vode. Idi pa ispitaj situaciju sa tvojim sonarom: oni se nalaze na dubini od 1.5 do 2 metra (vidi poglavlje “Njihova Životna Okolina”). Tvoja jedina šansa je da tada pronađeš jedan plitki plato koji se nalazi u blizini gde ribe iskaču. Jedna činjenica sa kojom mnogi koje love na jezeru Cassien (ili na drugim sličnom vodama sa ekstremnim razlikama u dubini vode) mogu da budu u prednosti, ako pronađu ovako mesto. Poneki put mi se čini da iskakanje stoji u direktnoj vezi sa intensitetom svetlosti. Ovu izjavu baziram na osnovu mojih observacija: U bistroj vodi se više iskače već u mutnoj. Meni su poznata dva jezera gde je u vodi nekada bilo mnogo rastinja i gde je voda bila veoma bistra, iskakalo se masovno. U međuvremenu je rastinje nestalo (nešto amur, nešto labudovi, nešto hemikalije), voda je sada tmurna i više nema iskakanja. Prave fešte iskakanja se događaju ujtru, oko 7-8 sati (mislim na leto), u momentu kada sunčevi zraci vrlo intensivno padaju na vodu. Kada se iskače preko dana (naročito rano pre podne), to je skoro uvek pri sunčanom vremenu i uz žubor vode: kada se sunčevi zraci kao kroz hiljade ogledalaca odbija i projektira na vodu. Uostalom, pod ovim okolnostima treba što pre da nađeš jedan plato ili jedan rub gde voda nije dublja od 2 metra. Tada treba da pecaš sa što više jarkom pop-up boilom koja potpuno odudara od boje dna, recimo tako belom kao sneg. Ovo vam je apsolutni uspeh! (Luc, hvala ti). Evo jedne nerelevantne ali lepe anekdote u ovom kontestu: ovako sam upecao mog jedinog šarana koji je iskočio iznad vode pre nego što sam ja uspeo da uzmem pecaljku u ruke. Na jednom mestu gde nije bilo niti 1 metar dubine dok je na tom jezeru u Francuskoj svugde bilo mnogo više dubine. Da li neko želi jedan vrlo oprezni zaključak? Što se iskakanja tiče imam osećaj da ribe to rade kako bi jedna drugoj dale do znanja gde se tog momenta nalaze. PREVRTANJE PREVRTANJE je što se mene tiče u direktnoj vezi sa prisustvom hrane. U većini slučajeva važi sledeće: što više hrane na jednom mestu i što je ta hrana sitnija, biće sve više prevrtanaja. Na tlu punom partikli (ili sa nekuvanom konopljom punoj klica) može da se desi da se tako mnogo prevrću dok ti ne dođu u tvoj šator. Partikle ih više inspirišu da se prevrću već boile. Pazi: ja ovde ne govorim o detekciji prisutne hrane niti o potrebi za uzimanjem te hrane iako je to u vezi jedno sa drugim. Iskustvo na rekama me je naučilo da prevrtanje i uzimanje hrane u istom momentu ne ide uvek zajedno. Razgovarao sam sa ljudima koji su na reci Saone iz noći u noć doživljavali masovna prevrtanja bez i jednog pecanja. Ali, ako su imali sreće i razumevanja da duže vreme ostanu na tom mestu uvek su kasnije dobro lovili, iako se moglo desiti da se tako nešto dogodi tek posle 7 dana prevrtanaja. Na reci Seine sam dva puta uzastopno doživeo masovno prevrtanje na tepihu punom partikli. Prevrtali su se svakih 90 sekundi u trajanju od 3 sata. Niti jedan znak na signalizatoru, drage kolege, bilo šta da sam probao. Verij mi da kada ovako nešto prvi put doživiš da si spreman za ludnicu.Prvi put sam izgubio ribe zbog toga što sam uvek dodatno prihranjivao. Prvo vrlo malo, ali to nije imalo efekta, zatim jako mnogo-zbogom šarani. Sedeo sam još 2 dana i 2 noći ne znajući šta da radim. Nisam video ni jednog šarana niti imao ni jedno pecanje.Kada mi se to isto dogodilo drugi put ostavio sam ribe na miru. Bilo je 2 sata ujtru kada sam pomislio da ih više nema. Potpuno su prestali da se prevrću. Posle pola kutije cigara i lošeg raspoloženja odlučio sam da se uvečem u vreću za spavanje. U 8 sati me je probudio jedan run. Taj čitav dan sam ih drilovao, ali više nije bilo prevrtanaja.Na reci Moezel sam dve noći za redom doživeo pravo gala prevrtanje. Bilo je vrlo imresivno sve to posmatrati sa tako male udaljenosti. Sedeo sam na unutršnjoj strani jedne krivine gde je početak plovnog dela bio samo oko 10 metara udaljen od obale. Ribe su se prevrtale 2 noći u raznim vremenskim intervalima od oko 8 metara od ulaza u moj šator. Bio je to uglavnom sitan te šaran srednje veličine. Ali, druge noći se između njih pojavio jedan gigant. Više nisam mogao sve to da gledam pa sam odlučio da gledam u zvezde. Video sam 5 padajućih zvezda, ali ni one mi nisu pomogle. Kada sledećeg jutra treba da se vratiš kući, to onda jako mnogo boli. Kada sada na sve to mislim: kako je mogućno da ne dobiješ niti jedno pecanje, sa drugim rečima da ni jednoj ribi nije pošlo za rukom da zakači na jedan od mojih zategnutih najlona! Ne, nisu ni ti zategnuti najloni bili problem, jer ja sam probao i sa tonićim podvezima iako sam imao osećaj da to kod ovih još “nevinih” riba uopšte ne igra nikakvu ulogu. Ovo su naravno absurdne situacije i izuzetci. Na svim ostalim mestima gde sam lovio ribu ja prevrtanje bilo u direktnoj vezi sa ishranom i dobrim ulovom. Poneki put treba da budeš strpljiv pošto si tako mnogo bio nahranio. Tada treba čekati dok stignu posebne ribe na mesto događaja i sve pojedu. Ovo u vezi posebnih riba je interesantno. Ako u kratkom vremenskom intervalu vidiš da ti se riba deset puta prevrnula na mestu ishrane nemoj da pričaš drugaru kako ti se na tvom mestu prevrće deset riba. Daću jedan primer: onaj gigant se na reci Moezel pokazao više puta na površini vode kako bi mi dao do znanja da je i on prisutan. Imam preoosećaj da ako na mesto stigne više riba da tada ima i manje prevrtanja. Tada se socijalno osećanje (“Svi ovamo, ima dosta toga da se jede”) stavi na stranu i zavist igra tada veliku ulogu. Ono što sigurno znam je to da što se manje prvrće sve se više lovi. To naravno ne mora ništa da znači. Jer: što manje hrane na tlu, sve više šanse za ulov ribe. Na velikim jezerima u Francuskoj (Orient, Der, La Liez) sam zahvaljujući mom načinu pecanja imao vrlo malo prevrtanaja. Pecao sam sa velikom razdaljinom između štapova, i na sva mesta bacao po šaku hrane. Oni su iskakali na širem porostoru gde sam ja lovio, ali o tome više u poglavlju “Taktika”. To je bilo u potpunoj suprotnosti sa pecarošima koji su koristili taktiku “Primama pilića”. Pročitaj još jednom moj uvod u vezi prevrtanja. Da li si raspolžen za konkluziju? Što se PREVRTANJA tiče sam potpuno siguran da je to jedan znak svim drugim rođacima da se na tom mestu nalazi velika količina hrane. Odakle sad pojam “velika količina”? Ubeđen sam da se jedan šaran prevrće samo u slučaju ako se na tom mestu nalazi toliko mnogo hrane koju nije u satnju sam pijesti. To isto važi i za deverike, bodorke i linjake. Ja sam “Fenomen Prevrtanaja” dugo godina posmatrao sa kratke udaljenosti tako da smatram da ovu loptu neću baš i suviše daleko od gola šutnuti, inače se ne bih nikad upustio u jednu ovako smionu izjavu. Nešto o drugoj temi: Što više pritiska sa pecaljkama donosi sa sobom sve manje površinskih aktiviteta na većini voda. To sigurno važi za iskakanje, za “suptilno” prevrtanje u manjoj meri. Ja sam na mnogim vodama doživeo da su šarani još u nevinim godinama vrlo često iskakali iz vode, sada više ne. Da li su se tako udebljali i da li je njihova kondicija u međuvremenu postala tako loša da više nisu u stanju da iskaču? U svakom slučaju, pritisak pecaroša je delovao na veselo, igrajuće i spontano i kod njih. Iz knjige “De Dunne Lijn…” Autor:Luc de Baets

Evo još jednog ''copy - paste'' teksta, koji će verujem mnogima biti interesantan. Savet ''dušebrižnicima'' : Ako nešto (što si i sam negde pročitao), ne želiš da podeliš sa drugima - nemoj ga ni postavljati na bilo koji forum jer,forumi su javni,pa prema tome svako može da ga pročita i preuzme.S moje strane ovo je kraj diskusije. Krajem 1984 godine se na poljoprivrednom fakultetu Wageningen od strane strucne grupe “Eksperimentalne životinjske morfologije i biologije celija” pojavila opširna teza pod nazivom “FOODHANDLING EN MASTICATION OF THE CARP”, (“OBRADA HRANE I ŽVAKANJE KOD ŠARANA)”.Ova doktorska teza pruža veoma detaljne informacije o tome kako šaran uzima i vari hranu uz dodatno ponašanje pri svemu tome kod ove sportske ribe.Uz dogovor sa doktorom Sibbing-om je moj drug Jan Junge napisao specijalni izvod u vezi te teme koji u ovoj knjizi ne bi smeo da izostane. Posle citanja ovih zanimljivih informacija ce šarandžije mnogo bolje razumeti ponašanje ove ribe pri uzimanju mamaca.Šarani su neumorni istraživaci. Veci deo svog vremena provode u potrazi za hranom. Uz pomoc njihovih istegljivih usta ispitivaju usisavajuci i pljujuci sve što im dodje pod peraje.To opipavanje dna i svega toga što na njemu leži, stoji ili raste rade pomocu usta i cetiri brcica koji imaju ulogu takozvanih antena za ukus. Usne i antene za ukus su gusto nastanjene sa culima za ukus, cak i do 380 komada po kvadratnom milimetru. To upadljivo i intenzivno ponašanje u vezi potrage za hranom je Nand Sibbing opisao sa sledecom recenicom:“ŠARANI OPIPAVAJU SA NJIHOVIM CULIMA ZA UKUS”.Organ za miris je kod šarana takodje veoma dobro razvijen, ali on funkcioniše kao organ za navodenje od momenta kada neki objekat za jelo u vodi prouzrokuje trag odredenog mirisa. Trag mirisa se u vodi rasprostranjuje mnogo sporije vec kroz vazduh. Šaran cesto nije u stanju da vidi hranu koju miriše (misli na mutnu vodu i ishranu nocu). Ali, voden mirisom, on ce biti u stanju da opipavanjem i degustacijom pronade taj objekat. Ako uzmemo u obzir da i prilikom vrlo dobrog osvetljenja šaran nije u stanju da vidi prirodnu hranu koja se tog momenta nalazi na dnu (kao što su to larve komaraca), možemo još bolje razumeti zašto šarani tako cesto opipavaju uz pomoc njihovih cula za ukus.Šarani i mnoge druge vrste riba uzimaju hranu putem usisavanja. Za to im koriste istegljiva usta pri cemu se istovremeno usna duplja i škrgna ploca snažno i brzo aktiviraju. Na taj nacin se stvori jako, pomocu “surle” vrlo precizno usmereno vodeno strujanje. Hrana se sa vrlo brzim pokretom transportuje ka usnoj duplji. Kod Sibbing-a u laboratoriji su se uz pomoc röntgen filmova i oznacene hrane merile brzine i do 60 cantimetara u sekundi!Ribe grabljivice stvore još vecu brzinu. To su brzine koje naše ljudsko oko nije u stanju da prati. U jednom momentu leži negde delic hrane, u sledecem momentu je ta hrana nestala! Prilikom ovih eksperimenata su se koristili šarani velicine od oko 30 cantimetara. Veci šarani su u satnju da usisavaju još vecom brzinom. Kratki i brzi udarci koje možemo da konstatujemo na signalizatorima ili na vrhu štapa najverovatnije prouzrokuju pokreti šarana prilikom usisavanja kada u tom momentu ispituju naš mamac. Pored usisavanja šarani su u satnju da duvaju i pljuju. Kada šarani nešto stave u usnu duplju i ako im se to posle degustacije ne svida to isto izbace pod velikim pritiskom napolje. Ovu metodu primenjuju gotovo svi šarani, sve to uz bezazlenost i neznanje ribolovca. Snaga i brzina prilikom izbacivanja hrane je odprilike ista kao i pri usisavanju. Ovde takode postoji šansa da se prilikom povoljnih okolnosti pri pluvanju mamca primeti kratki udarac na štapu. Uz pomoc specijalnih boili montaža ribolovci se trude da dodu do jedne pouzdane metode kako bi se udica i prilikom pluvanja mamca zabila u šaranova usta. Vec navedeni röntgen filmovi su bili vrlo interesantni pri studiranju šarana u tim trenutcima! Precizno i usmereno vodeno strujanje šarani primenjuju i prilikom ispitivanja dna kao i pri ispitivanju naših mamaca, u momentu kada nemaju poverenja u taj mamac ili ako su vec doživeli neko negativno iskustvo. U tim momentima šarani ce uzimati samo onu hranu koja se odvoji od dna i ostane da lebdi u vazduhu. Prilikom ovog testiranja koriste se i njihovim grudnim perajem: riba pomeri uz pomoc grudnog peraja hranu i uzima samo onu koja pocne da lebdi. Naš mamac koji ostane na dnu potpuno ignorišu. Da su šarani u ovoj igri pravi velemajstori potvrduje i jedna cinjenica iz Engleske. Predpostavke su potvrdene zahvaljujuci sportskim gnjurcima. Šarani pojedu uvek samo one delice hrane koji lebde dok ostale mamce koji se nalaze na našim udicama potpuno ignorišu. To rade i u zavisnosti od negativnog kondicioniranja i onda kada se primene podvezi sa veoma mekanom dlakom kao i kod izbalansiranih podveza uz pomoc plute.Pelete u normalnim okolnostima šarani veoma retko uzimaju. Usta koriste samo onda kada nešto cvrsto stoji na dnu i nije u satnju da se usisa. Mislim na puževe, školjke, i kamenje. Kamenje u slucaju da im stoji na putu do hrane. Na mestima gde je pritisak ribolovaca velik gladni šarani ipak cestu uzmu naš mamac i daju se u beg sa njim. To se cesto dogada na jezerima i ribnjacima gde ima jako mnogo šarana i gde vlada velika konkurencija. To je tipicni primer kompromisnog ponašanja. On se kod životinja cesto javlja u konflikt situacijama: šaran želi da mamac zadrži za sebe ali se ne usuduje da ga proguta. To znaci da ga uzme i pliva sa njim! Ribolovac dobije dobar RUN, ali uglavnom gubi ribu pošto se udica na nalazi u ustima.Pre izvesnog vremena sam zajedno sa Rini Groothuis-om lovio šarane u jednom ribnjaku u mestu Esbeek. Za vreme oluje, šarani si bili izuzetno aktivni. Doživljavali smo jedan run za drugim. Posle izvesnog vremena smo šarane puštali da beže i po 10 metara pre nego što bi im udarili kontru. Rezultat: od 10 runova jedna ulovljena riba!!!Tipican primer dresure sa mnogo gladnih šarana, pri vremenskim uslovima koji su ribu pobudili da ekstremno uzima ponudene mamce.U vodi gde ima životinjskog lebdeceg planktoma kao što su to vodene mušice, šaran ih ne odbija. Pod jednim uslovom, da te životinjice nisu isuviše male te da ih ima u vecim kolicinama. Nekada se mislilo da šaran u tim slucajevima pliva sa otvorenim ustima u tom jatu. Ispostavilo se da i ta tvrdnja nije tacna. Dešava se sledece : šaran mirno izabere jedno jato vodenih mušica, polako im se približi i uzme jednostavno veliki gutljaj vode zajedno sa vodenim mušicama! Suvišna voda se pomocu škrnog filtera gura napolje. Vodene mušice se zalepe na škrgni filter. Da bi ih dalje transportovao ka grlu se naš prijatelj šaran služi sa jednim tajnim oružjem. O tome malo kasnije nešto više. On ispira vodene mušice sa škrgnog filtera nazad u usnu duplju kako bi ih tamo prihvatio na jednu slinavu površinu i tek tada progutao. Uzimajuci u obzir da šarani sve jedu ne mora da znaci da oni nisu “cistunci”.Na osnovu ispitivanja creva (šaran nema želudac), se ispostavilo da se u njima nalazi vrlo malo prljavštine, kao recimo blata. Kako tako nešto može da im pode za rukom kada jedu svugde i sve? Ispostavilo se da Cyprinus Carpio poseduje kutiju punu trikova. Gruba i prljava hrana se može ocistiti na taj nacin što se priklješti izmedu nepca i dna usne gde se manje više ritmicki presuje velika kolicina vode. Na ovaj nacin je takode mogucno ocistiti zagadenu hranu i hranu sa kojamse teško može rukovati, na primer, jedna grudva tubifexa. Cišcenje se postiže putem izbacivanja i ponovnog usisavanja iste hrane. Pri tome se grudva razbije u više delova koji se lakše mogu progutati. Sve ovo je ništa kada se uzme u obzir šta je šaran u stanju da uradi kada se radi o cišcenju i selekciji vrlo sitne hrane. Sitna hrana koja se uglavnom nalazi u blatu se u prvom momentu ne selektira. Sve kompletno sa blatom se usisa u usnu duplju. I pored svega toga jede se samo cista hrana! Da, dobro si procitao! Precizna selekcija je mogucna uz pomoc takozvanih cula za ukus koji se nalaze na pojedinim delovima usta i usne duplje. To su ista cula koja se nalaze na usnama i brcicima. Ova cula možemo naci i na škrgama, i do 400 po kvadratnom milimetru. Cula za ukus se nalaze na dobro vidljivim belim redovima, takozvanih “škrgnih krivulja – žalaca”. Oni zajedno formiraju “škrgno sito”. Na ovaj nacin je šaran izvanredno u stanju da selektira šta se izbacuje i šta se ne izbacuje kroz škgrno sito nazad u vodu. Širina ovog škrgnog sita kod šarana dužine ok 30 cantimetara iznosi oko pola milimetra. Prilikom prisustva veoma sitne hrane šaran je u satnju da ovaj razmak smanji i do cetvrtine jednog milimetra. Ali, ima još više toga!Preko puta škrgnog filtera, na pola puta od nepca pocinje i duboko unazad se završava takozvani palatalni organ. Drugi nazav za njega je nepce-organ. To je jedan mišicni jastuk koji je veoma bogat sa culima za ukus, (da, i ovde ih ima), 800 cula po kvadratnom milimetru. To je najveci broj koji se ikad mogao izbrojati kod jedne vrste riba. Mišicne jastuke možemo lako lokalizovati ako pri dobrom osvetljenju pogledamo šaranu duboko u usta. To je jedno široko, odebljenje koje lici na jastuk i nalazi se neposredno ispred nepca, ružicasto-žute boje. Nepce-organ ima i druge funkcije sem degustacije hrane. On se pomera prilikom prerade hranljivih sastojaka. Na mestu gde se nalazi hranljivi sastojak mogu da se otkriju jezive stvari. U tom momentu izviri napolje jedan mali “prstic”. Pomocu njega je mogucno izmedu škrgnih krivulja priklještiti taj hranljivi sastojak. Na ovaj nacin se hranljivi sastojak odvoji od prljavštine. Veci deo prljavštine i dalje pliva i u kasnijem stadijumu se ispere izmedu škrgnog otvora, ispere i izbaci napolje.Ovaj proces nepce-organa može se desiti istovremeno na više mesta. Ovo zbog toga pošto bi selekcija trajala i suviše dugo. Ako se desi da i posle svega ovog ostane mnogo prljavštine na hranljivom sastojku tada šaran ukljuci jedan program za ispiranje. Putem naglog otvaranja usta u usnoj dupli nastaje pod-pritisak. Voda ulazi kroz škrge veoma velikom brzinom unutra. Lice šarana u tom trenutku dobije naduveni, tupavi izgled. Pomocu ovog se hrana i prljavština u usnoj duplji ponovo dovede u pokret i tada se izmedu gornje i donje usne prljavština odvoji od hranljivog sastojka. Ovaj proces se može više puta ponoviti. Ovim putem se u nekoliko poteza cisti prljava hrana. Jedan šaran ce prilikom uzimanja blata putem škrgnih ploca prouzrokovati prave oblake blata. Ovo je jedna indikacija da se ovaj upravo opisani proces odvija veoma velikom brzinom te da se može odvijati jedno duže vreme i bez prestanka. Ovo je vrlo intenzivni i efektivni proces precišcavanja za koji je šaran pravi majstor. Istraživac Sibbing je taj proces ovako opisao: ŠARAN NAPRAVI OD SVOJE USNE DUPLJE KOMORU ZA PRECIŠCAVANJE SA NEKOLIKO FAZA CIŠCENJA.Sve ribe šaranskog roda poseduju kutnjake, ali kutnjaci šarana su najjaci. Pritisak koji je šaran od 30 cantimetara u stanju da napravi nije mnogo manji od pritiska kojeg pravi jedan covek!Sibbing ovo daje na uvid u njegovoj tezi: “Veci deo snage za žvakanje se putem vrlo složenog sistema koji se oped sastoji od poluga i identicnih spojnica dobija uz pomoc mišica na ledima i stomaku!”.Ponovo jedno iznenadenje, ali i jedna cinjenica. Tada i nije cudo da su i mali šarani u stanju da prelome tvrdi kukuruz. Nand Sibbing nam je rekao kako je u njegovoj laboratoriji mogao da cuje kako šarani lome kukuruz! U mrežama za cuvanje kod šarandžija se cesto nadu samleveni ostatci od oklopa školjki. Ni ovo nisu životinjice ciji se oklop da prelomiti izmedu dva prsta. Srž aparata za žvakanje je formirana od jedne trouglasto-lobanjaste ploce. To je istovremeno i krov duplje za žvakanje. Ova ploca se naziva “ploca za žvakanje” ili šaranska stena. Ispod ploce za žvakanje se nalaze dve vilice, obe sa 5 zuba. Kad ih vidiš kako izgledaju više lice na kutnjake nego na zube. Izuzev prva dva koji služe za grubo lomljenje i poseduju bljutavu tupu stranu, ostali su ravni kao i naši zubi. Oni poseduju velike rubove kako bi se na njih moglo osloniti te da stimulišu proces žvakanja. Svi kutnjaci kod šarana se redovno i u sporom tempu obnavljaju po jednom stalnom redosledu za vreme njihovog života.Šarani su u stanju da žvacu na razlicite nacine u zavisnosti od specificnih zahteva koju ta vrsta hrane zahteva. Tvrdi materijali kao školjke, puževi, semenke i boile se sa pokretom i pod uglom od 90 stepeni (“crush-slag”) u odnosu na vilicu lome. Za preradu žilavijih i vlaknastih materijala te za sitne cestice se koristi jedan trljajuce-gurajuci pokret vilica u odnosu na plocu za žvakanje. Sa ovom metodom se postiže bolji efekat drobljenja. Ovo možemo da uporedimo sa pokretima koje prave krave pri žvakanju hrane. Šarani nemaju želudac u kojem bi se moglo odviti rastvaranje hrane. Hrana se odmah transportuje u creva tako da se vecina hrane predhodno dobro mora preraditi. Biljni materijali se satoje od celija koje se mogu razbiti u procesu žvakanja kako bi se mogle iskoristiti. Poneki vodeni insekti poseduju tvrdu koru, kao larve komaraca. Ta tvrda kora se može razbiti samo uz pomoc specijalnih sokova koje šaran pravi prilikom varenja.Kutnjaci i ploca za žvakanje su sa spoljne strane nevidljivi. Zubi su smešteni u takozvana tkivna vlakna koji prilikom žvakanja proizvode mnogo sluze. Usna duplja je u potpunosti pokrivena sa prilicno debelim slojem sluze. Dublje u usnoj duplji ovaj sloj postaje još deblji i neposredno pred plocom za žvakanje se formira jedan jak i žilav sloj. Taj sloj štiti tkivo dok u donjem delu usta, to jest kod kutnjaka istovremeno služi i kao sakupljac i transporter za sitne hranljive sastojke.Punjenje prostora izmedu kutnjaka i ploce za žvakanje se odvija na jedan vrlo interesantan nacin. Na dnu grla, u sredini izmedu škrgnih krivulja neposredno ispred kutnjaka se nalazi jedan uzani mišicni jastucic pod nazivom “organ iza jezika”. Kada jedan hranljivi sastojak stigne duboko u grlo, on se tada nalazi iza tog organa i istovremeno preko puta nepce-organa. Uz pomoc valovitih pokreta oba ova organa se hranljivi sastojak kao usisivacem usisa i gura u nazad sve dok se usna duplja ne napuni. Na röntgen filmu od Sibbing-a se vrlo dobro može prepoznati kako jedna paleta putem usisavanja ulazi unutra, tada izmedu nepce-organa i organa iza jezika bude priklještena, te posle toga u nekoliko faza vrlo brzo gurne u usnu duplju gde pocinje proces žvakanja. Usna duplja je relativno mala. Mamac koji ima veci precnik od 4% dužine ribe nije u stanju da prode kroz usnu duplju. To znaci da jedan šaran koji je dugacak 70 cantimetara mora da se zadovolji sa hranom maksimalnog precnika od 2.5 cantimetara. Šaran je ipak u stanju da preradi i hranu veceg formata. On to radi uz pomoc svoja prva dva vrlo oštra kutnjaka koja mu služe za grubo lomljenje. Kod velikih i vrlo tvrdih boila ce ovo biti vrlo teško pošto šaran nije u stanju nju da priklješti izmedu prva dva kutnjaka. Boila ce prokliznuti izmedu njih.Sada, posle sadržaja ove doktorske teze od Nand Sibbing-a želeo bih da završim sa vrlo primenljivom poslednjom tvrdnjom: Postoje dokazi da su šaranska cula za ukus osetljiva na ljudsku pljuvacku u poredenju sa standardnim spektrumom ukusnih materija (Konishi & Zotterman, 1963). Iz knjige: “Het Grote Karperboek” “Velika Šaranska Knjiga”Autor: Rini Groothuis

Najbolja taktika pre takmicenja je dobro se odmoriti...pravljene boila,kuvanje kukuruza, konoplje, partikli, vezivanje sistema, pakovanje ne ostavljajte za poslednji dan nego rasporedite u nekoliko dana. Napravite plan na papiru sta koji dan treba da se uradi da vam ne padne sve u noc pred pocetak takmicenja. Zaboravio si da kažeš : I, povedi Stevu

PREPOZNAVANJE, KOMUNIKACIJA I SOCIJALNI ASPEKTI Ja sam potpuno siguran da su šarani u stanju da prepoznaju neke od njihovih drugara. Ovu izjavu ne baziram samo na činjenici da se DUO često ulovi, već i na observacijama koje sam sam uradio ili neko drugi. Na osnovu ovih observacija proizilazi da se prepoznavanje obavlja VIZUALNO. Medutim, ne usudujem se da na osnovu ove izjave stavim ruku u vatru! To se može odvijati i preko signala u ponašanju pa čak i putem zvukova! Šteta što se u vezi ovih stvari pravi tako malo naučnih istraživanja. Onaj koji je bio u mogućnosti da dugo i redovno posmatra šarane na površini ili u jednoj bistroj vodi je mogao da otkrije naizgled slucajno i na prvi pogled haoticno ponašanje i patrone. SOCIJALNO I ASOCIJALNO NA POVRŠINI VODE Vecina mojih observacija na površini vode se dogodila na dve vode u mojoj blizini: prva je bila jedno idilicno jezerce velicine 50 puta 50 metara koje je bilo udaljeno samo 100 metara od moje kuce. Druga voda pod imenom PATERSVELD je bila deo zatvorenog i potpuno podivljalog kanala, nekoliko kilometara od moje kuce. Dve vrlo zahvalne vode. Obe leže u pozadini, okružene su drvecem tako da su skoro uvek u zavetrini. U vodi ima lokvanja i srušenog drveca (ova mesta su vrlo cenjena od strane šarana koji vole da se suncaju). Ribe se mogu posmatrati sa jednog uzvišenja, u vodi se nalaze šarani razlicitih vrsta i formata. Posle vec dva suncana dana jedan deo populacije izlazi na površinu vode da se sunca. Jedno pitanje unapred: Zašto se uvek iste ribe mogu videti na površini dok druge vidiš samo ponekad? Takode i na mom malom jezeru sam poneke od njih uspeo da vidim samo za vreme mresta. Sada ti polako postaje sve jasno: ako si ovu knjigu ukrao, pozajmio, dobio ili u najgorem slucaju kupio zbog toga što si imao mnogo toga da me pitaš misleci da cu ti ja dati odgovore na sva pitanja. Ponovo velike price. Na malom jezeru živi jedan verni duo dok su na kanalu dve stalne veze (to je tako vec godinama). U dva od ova tri slucaja su parovi gotovo istog formata. Oko 6 do 7 kila u prvom slucaju, oko 8 do 9 kila u drugom slucaju. Na kanalu ima jedan "MEŠANI BRAK": jedan krljuštar od oko 5 kila i jedan golac oko 8 kila težine. Ovo je iznimka u pravilu, pošto se i oni dueti koji se redovno love (koliko je bar meni poznato) po pravilu istog formata i istog porekla. Stalni partneri se nikada ne mešaju sa drugim šaranima samoinicijativno. Nikada se ne vide u društvu neke druge vrste riba. Njihovu vernost respektuju sve ostale ribe u vodi. Ako se radi o hrani tada se pravila menjaju. Duo na malom jezeru se može uvek videti na istom mestu. Par na kanalu takode, izmedu granja, šta si drugo ocekivao. Treci duo je malo više aktivniji. Oni imaju jedno favoritno mesto, ali cesto su i u pokretu, ali uvek u istoj okolini. Na malom jezeru se sve površinske ribe medusobno poznaju. O onim drugima koje nisam video ne mogu ništa da kažem. To možeš najbolje da vidiš kada se jedna usamljena riba pridružuje jednoj grupi. Ponašanje riba koje primaju posetu je drukcije (u meduvremenu je za mene to ponašanje vec prepoznatljivo). Sve zavisi od toga ko dolazi u posetu. Kod vecine posetilaca ostaju poseceni i dalje mirni sem kada im u posetu dode jedan "PRLJAVKO", (najduži, ali ne i najveci krljuštar u vodi). Kad on dode obavezno nastaje nemir. Jedan od najvecih golaca iz grupe se odmah izgubi i tek kada "PRLJAVKO" ode vrati se nazad u grupu. To sam do sada doživeo vec deset puta, slucajnost se iskljucuje! Tako rade kada su sami i kada su deo grupe. Koliko je meni poznato postoji samo jedna riba, naime jedan mali krljuštar koji toleriše "PRLJAVKA". Taj mali krljuštar je uvek u grupi i on je prihvacen od strane te grupe. Poneki put zaostene zajedno sa nepoželjnim gostom dok ostali deo grupe i dalje mirno pliva nadaju ci se da ce se osloboditi neželjene posete. Poneki put se odvoji zajedno sa "PRLJAVKOM" od grupe da bi se nešto kasnije ponovo sam pridružio grupi šarana. Uvek dobijem utisak da je njegov zadatak taj da neželjenog gosta odstrani od grupe. Ima još nekoliko drugih usamljenika, ali oni nisu tako ubedljivo asocijalni i u savakom slucaju nisu nepoželjni u grupi. Poneki put se pridruže zajednici (po dvojica) i jedno vreme ostanu u grupi, ali u vecini slucajeva plivaju sami. Jedini razlog po mom mišljenju zašto "PRLJAVKA" ne prihvate u grupu je taj da je on uvek i suviše nemiran. On nije u stanju da 5 minuta mirno leži na površini vode. Poneki put i bez ikakvog razloga pocne da pliva u krug oko te grupe šarana. To je jedna super aktivna životinja, naterao me je na mišljenje da je njegov zadatak da natera strah u kosti svim ostalim ribama iz grupe. Bilo bi još mnogo interesantnije, poštovani citaoci, kada bih ja na tom malom jezeru otišao da lovim šarane. Tek tada bih mogao da dodem do mnogo relevantnih uvida, zar ne? Medutim, gazda tog jezera i zemlje oko njega ukljucujici i nemogucu bodlijkavu žicu dolazi cesto u posetu i jedan je od onih koji ne voli pecaroše. Poneki put puca sa svojom lovackom puškom na sve što je u pokretu i lici na životinju. Mislim da bi bio i u mogucnosti da poubija i sopstvene šarane kada bi njegov smrdljivi pas koji se uvek posere u blizini mojih cizama bio u stanju da te upucane šarane povadi iz vode. On je znaci, ako nekom još treba da objasnim, to važi za sve anti-pecaroše, jedna vrlo neprijatna osoba. Ja sam mu nasekao jako mnogo drva, nadavao se bezbroj cigara (verovatno mu žena ne dozvoljava da puši kod kuce), tada dode i puši kao lokomotiva, sve to kako bi tolerisao mene kao observatora! U vezi toga mu ništa nije jasno, ne razume ama baš ništa od tipa koji blene u šarane i po koji put im baci koricu hleba u vodu. Verovatno misli da sam lud, tu vec godinama nije videna niti jedna patka, ni ona koja je uspela da preživi. Da, da, dosta nam je bilo, vec cujem kako gundate: idi krišom i pecaj nocu. Momenat, molim. Ja više nisam šarandžija, da li ste to zaboravili? Nocu imam pametnijeg posla, spavanje na primer, nego da iza mog vrta idem loviti nekoliko starih i na hleb naviknutih riba. Sve to kako bi doprineo ljudskom šaranskom delu publike u dostavljanju vrednih informacija. Hvala vam na razumevanju koje imate za mene, misleci na prošlost i vodene duhove koji su tako cesto kvarili moj nocni spokoj na vodi. Patersveld je veca vodena površina (oko 2 km dužine i 30 m širine). U njoj nema mnogo šarana. Na površini se uglavnom vide usamljene ribe, koje se manje više slucajno pridruže jedna drugoj. Jedan par od njih je 100% pasivan i uvek je na istom mestu. Drugi menjaju lencarenja sa lenim plivanjem kroz vodu. Iako se može predpostaviti na kojim mestima ce ribe uglavnom boraviti, skoro nikad nema govora o formiranju grupa. Vrlo retko se vidi da više od dva šarana zajedno stoje na istom mestu ili zajedno plivaju. Nema ni govora o jednoj stalnoj grupi kao na malom jezeru. Ipak i ovde postoje neki zakoni. Ovde su i reakcije takode drukcije, u zavisnosti od toga ko dode u posetu. To možeš da konstatuješ ako jedno duže vreme posmatraš jednu te istu ribu. U zavisnosti ko joj se približava, možeš da vidiš da li riba i dalje ostaje mirna ili se manje ili više uznemiri. Šta sam još primetio: ako jedna ista riba nekoliko puta dode u posetu (što se veoma retko dogada) može se videti da pri prvom susretu posvecuju više interesa jedna drugoj (vrlo malo se uznemire). Prilikom sledecih konfrontacija se više uznemire. To nam daje do znanja da dolazi do prepoznavanja (i posle kraktog perioda). Vracam se na jezerce iza mog vrta. Zadnjih 6-7 godina ribe nisu bile uznemiravane. To je nekad bilo savim drukcije. Nemoj da misliš da ce uzimati hranu iz tvojih ruku. Oni se još uvek boje kao i drugi šarani divljaci u nekoj divljoj vodi. Takode su još uvek osetljivi na prisustvo ljudi oko vode (ovo je jedan od aspekata u modernom šaranskom ribolovu koji se na žalost ne uzima ozbiljno u obzir). Najviše sam naucio na tom malom jezeru kada sam ih ponovo poceo hraniti sa hlebom. Naglašavam rec ponovo pošto im je neko vec smetao, strah se još uvek nalazi u njima. Kako možeš to da prometiš? Niti jedna riba nije uzela ponudeni hleb na otvorenoj vodi. Tek kada bi hleb stigao do granja, najradije izmedu granja, tek tada bi pojeli taj hleb. I tada bi taj hleb uzimalo samo nekoliko riba, i to uvek iste ribe. Izmedu osatlih i jedan povredeni šaran. On je uz mnogo nepoverenja i uz pomoc kukavickih trikova (prvo je lomio hleb na sitnije delove i kada bi ti delovi poceli da propadaju kroz vodu tada bih ih jeo). Ostale ribe su uznemireno plivale levo-desno, pre nego što bi uzele koricu hleba. Tek posle nekoliko hranjenja (pet puta u vremenskom periodu od nekoliko nedelja) su imale više poverenja u ovaj mamac. Neke ribe su vec gutale i krupne komade hleba izmedu granja. U isto vreme su druge ribe uzimale korice i na otvorenoj vodi, ali uz prethodno lomljenje na sitnije komade. Izuzetak su cinili mali komadi hleba. Njih su najradije uzimali, cak i tada kada je oko njih bilo mnogo više krupnjih komada hleba. (Interesantna cinjenica, kasnije u ovij knjizi cu se vratiti na ovu temu kada budem pisao o lovu šarana na dnu). Takode se moglo videti kako "novi" šarani nervozno plivaju oko istih korica hleba. Bilo je sasvim jasno da kada bi na udicu zakacili jednog ili dva šarana od važnijih riba na vodi, izmedu ostalog i povredenog šarana, da bi sve to negativno uticalo na razvoj lova sa koricom hleba na ovoj vodi. Što se mene tice mogli su da rade šta im je volja, ja sam bio zainteresovan u evoluciju svega ovog. Jedan po jedan su dolazili i konzumirali moj hleb, bilo ih je sve više. Prvo posle nekoliko opreznih napada (pravljenje manjih komadica, usisavanje i odmah pljuvanje istih bez i jedne pojedene mrvice). Kasnije putem istih koraka kao i kod predhodnih riba: prvo u zaklonu izmedu granja i tek kasnije i na otvorenoj vodi. Sa hlebom nisam mogao da postignem više ništa. Dve ribe koje nikad nisam video da se suncaju na površini vode nisam ni sada susreo kako jedu hleb, dok druge od njih hleb u meduvremenu uopšte više nije interesovao. Ni tada kada im je hleb padao na glavu ili pod sami nos. Njega uopšte više ne žele. A šta je sa našim "PRLJAVKOM"? On ga se još uvek boji i izbegava kao i u pocetku primame. Od momenta kada se pojavi prva korica hleba na površini vode izgubi se bez traga. On verovatno strahuje i drhti negde izmedu granja i nervira se u vezi njegovih drugara kako oni neodgovorno uzomaju ubaceni hleb u jezero. Sve dok sve nije pojedeno i sve ne bude potpuno mirno, tek tada se ponovo pojavi na površini vode. Mi idemo i suviše brzo unapred, malo ce mo se vratiti unazad. Posle nekoliko hranjenja su se na vodi formirale tri grupe. Grupa koja jede hleb, grupa koja ne jede hleb i grupa koja se dvoumi. Evolucija uticanja raznih grupa jedne na drugu je takode interesantna. Još na pocetku primame je nekoliko površinskih riba koje su izimale hleb stimulativno uticalo na druge površinske ribe. Cak iako su one bile na vecoj udaljenosti (relativni pojam uzimajuci u obzir velicinu jezera) doplivale bi da vide šta se dogada. Plivali bi izmedu njihove brace ali nisu uzeli niti jednu mrvicu hleba. U pocetku je njihova nemirnoca uticala i na šarane koji su jeli hleb, to se moglo vrlo jasno uociti (izuzetak je bio povredeni, on je bio u stanju da izade i na obalu kako bi došao do korice plesnivog ili u mulj ugaženog komada hleba). Dvoumice su se u meduvremenu pridružile onima koji jedu hleb, ali ostale su 3-4 ribe koje su se zaklele da više nikad nece uzeti koricu hleba. Kada sad bacim korice hleba u vodu one ribe koje žele jedu hleb dok druge ostanu potpuno mirne i nezainteresovane na površini vode. Ovo je vredno pažnje: one još uvek ne uzimaju korice hleba dok njihovi rodaci to rade vec 2 godine. Oni tako glasno srkaju i sve to rade pred njihovim ocima. Ljudi, to nije mogucno gledati! Šta si ti ono napisao na pocetku ovog poglavlja u vezi razlika, u vezi moci za prepoznavanje, ili je sve to stvar memorije? Bilo kako bilo, svaki šaran je drukciji. Uzimajuci u obzir velicinu i površinu malog jezera, ja do sada nisam video niti jedan znak da bi na drugim vodama i na dnu tih voda bilo sve drugacije. Cak i u jednoj forsiranoj situaciji kao što je to bilo u akvarijumu (vidi poglavlje "Ponuda mamka") u kojem su bila samo 2 šarana, mogao sam da vidim kako ribe obostrano uticu jedna na drugu. Do odredene mere, uzimajuci u obzir da svaka riba poseduje sopstvene osobine. Sve ove observacije mi po mom osecaju dozvoljavaju da ponovo zalupim tek otvorena vrata mnogim iskusnim šarandžijama. Nekoliko opreznih zakljucaka. Onaj koji zna malo više o šaranskom ribolovu ce mnoge od njih prepoznati ili ce se pak ti zakljucci poklopiti sa njegovim licnim pronalascima. 1. JELO PROUZROKUJE JELO. Ribe su osetljive na saignale koje prouzrokuju ribe koje tog momenta jedu. Ovo važi za gotovo sve vrste riba i za mnoge druge životinje. Poneki od ovih signala se mogu registrovati i na veoma velikoj udaljenosti. 2. IZ OVOGA PROIZILAZI: jedna riba privuce drugu na mesto ishrane. Do odredene granice, kod jednog dela riba postoji nešto kao kocnica koje se ne mogu prebroditi. Taj osecaj je verovatno u vezi sa negativnim iskustvima (pecanje tih riba), on može biti veoma dubok i dugo se održati kod tih riba. Cak i u tom malom jezeru, gde zbog male populacije, gde se pozitivni signali i uticaj ne mogu izbeci. Ipak, dobiceš sve više riba na tvoj mamac ili onih koje ce ponovo poceti da jedu tvoj mamac, što duže budeš hranio. Ovo je jedan od najvažnijih aduta u šaranskom pecanju; u poglavlju "Taktika" cu sve detaljno opisati. 3. DA POSTOJE RIBE KOJE SE OVOM METODOM I POSTOJECIM MAMCIMA NIKADA NECE OSVOJITI, TO SAM VEC DOKAZAO. Ali, postoje zaista one koje se boje nekih situacija i vrsta mamaca. To je dokazao i naš "PRLJAVKO" i druge tri ribe koje se još uvek uplaše kada im u blizinu dode korica hleba. 4. POSTOJE VELIKE RAZLIKE U MOCI ZA UCENJE. Ili, grubo receno, ali zato poucno: postoje šarani sa lošim, šarani sa umerenim, šarani sa dobrim i šarani sa vrlo dobrim memorijama. Jer ova neugodna iskustva (da li su to licna ili pak iskustva od njihovih rodaka, to je vrlo teško zakljuciti, to je najverovatnije kombinacija), se kod svih riba ne zaborave ili ne zapamte na isti nacin. 5. VECINA RIBA JE OPREZNA I ZAUZME STAV CEKANJA. Uvek su iste ribe koje vade zagrejane kestene iz vatre dok se druge prvo moraju uveriti. Ako odmah na pocetku pecanja ulovimo te šarane što vade toplo kestenje iz vatre može se desiti da nam to negativno deluje na dogadaje i jednu novu vrstu mamca. 6. KADA RIBE STEKNU POVERENJE U JEDAN MAMAC ILI VRSTU MAMCA (NA PRIMER BOILU) I AKO SE CESTO SA NJIMA SUSRETNU DOBICE SE JEDNA VRLO ŠIROKA SIVA ZONA IZMEĐU DVE EKSTREMNE GRUPE, JEDNE KOJA POTPUNO NEGODUJE NOVO I JEDNE KOJA SVE ODMAH PRIHVATI. Jedno klupko sa obostarnim, sa pozitivnim i sa negativnim uticanjem. Prihrana radi u našu korist, mnogo ulova nam ide na štetu, narocito na kratkom vremenskom razdoblju. 7. I ŠTA JE JOŠ VEOMA VAŽNO: BEG PROUZROKUJE BEG. Vrtloge i talase koji su posledica površinske proslave na vodi tolerišu sve ribe. One su deo proslave, cak i one koje hleb ne jedu, one sve gledaju sa obližnje udaljenosti, ništa im više ne smeta. Ali, ako korica hleba slucajno i nenadano padne pod usta nekoj ribi koja hleb prezire doci ce odmah do panicnog vrtloga i fešta ce odmah biti završena. Sve i svi ce se izgubiti. Proci ce izvesno vreme dok se ribe odluce da ponovo konzumiraju hleb (da sam na tvom mestu uložio biha sav novac na povredenog šarana da ce to on prvi uraditi). Iz knjige "De Dunne Lijn…" Autor: Luc de Baets

Ova tema je za šarandžije od veoma velikog znacaja. U ovom tekstu će se uglavnom govoriti o vrstama mamaca i njihovim sastojcima, o proteinskim procentima i prihranama. Ukratko receno, zahvaljujuci nama dospe velika kolicina šaranske primame u vodu. Osnovni uvid u sve ovo je veoma bitan, na primer kako šaran tu hranu svari i iskoristi. Takode ce biti govora u kojem odnosu proces varenja stoji sa sastojcima koje mi koristimo, te u kom odnosu ti isti sastojci stoje sa temperaturom vode. Ovde moraju da se uzmu u obzir tri veoma važne cinjenice: Broj 1: Šaran nema želudac. Hrana koju pojede se vari u njegovom crevu. Broj 2: Šaran je hladnokrvna životinja. Temperatura njegovog tela je gotovo ista temperaturi vode u tom momentu, tolerancija je 1 stepen celzijusa. Broj 3: Brzina varenja hrane je veoma bitna. Ona zavisi od nekoliko faktora. Ti faktori su temperatura vode, starost, težina kao i prosečna vrednost kiseonika u vodi u kojoj živi. Pri 28 stepeni celzijusa šaran vari pojedenu hranu najoptimalnije. Samo onda kada voda u jednoj litri sadrži najmanje 6 miligrama rastvorljivog kiseonika. Ova minimalna količina kiseonika je za šarana veoma važna kako bi hranu koju je pojeo što efektivnije iskoristio. Da bi rastvorio pronađenu hranu potrebno je da uloži energiju, taj proces zahteva kiseonik. Ako je procenat kiseonika u vodi mali varenje ce fukcionisati manje efektivno. Pri vrlo malom procentu kiseonika u vodi postoji šansa da šaran postane letargičan (da padne u veoma duboki san). Sledi period potpune neaktivnosti, riba više nije u potrazi za hranom. Pri nižim temperaturama šaran je u stanju da izvanredno vari konzumiranu hranu. Ugljene hidrate i biljne proteine svari mnogo jednostavnije nego životinjske belančevine i mlečne proteine. Pri temperaturi vode od 25 stepeni traje otprilike 4-6 sati dok ne svari hranu koja je bogata životinjskim belančevinama. Hranu na biljnoj bazi (recimo žitne klice) svari za 2 sata. Pri temperaturi od 20 stepeni mu je potrebno 12 sati za životinjske belančevine i samo 4 sata za biljne. Pri temperaturi od 16 stepeni dolazi do promene.Ispod ove vrednosti šaran ima probleme da svari hranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Tada ne bi više smeli da upotrebljavamo mamce ili prihranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Priče su nam poznate. To su priče koje su se na žalost i dogodile. Mrtvi šarani, koji su pronađeni u rano prolece sa crevima punim polu-svarenih boila. To su bile boile bogate sa proteinima ! Šaran nije u stanju da svari prekomernu dozu životinjskih belančevina pri niskim temperaturama vode. Hrana ostaje u njegovom crevu, pokvari se, infektira se te riba kasnije ugine.Pri temperaturi od 10 stepeni traje 12 sati dok šaran svari našu hranu na biljnoj bazi, recimo žitne klice. Za druge sastojke na bazi ugljenih hidrata, nisko-proteinskih (oko 20%) treba mu 24 sata da svari tu hranu. Ovo su vrlo važne informacije za selektovanje sastojaka za mamce i za dugotrajnu primamu. Ali, ima još više toga. Kao što je to slucaj i kod svih drugih životinja , sistem za varenje funkcioniše manje efektivno što je riba starija. Nacin na koji se iskoriste sastojci je takode lošiji. Pored godišta je velicina riba takode od velike važnosti. Možda ćete biti iznenađeni, manji šarani treba da jedu više i češce od krupnih šarana. To stoji u vezi sa jednim fenomenom koji asocira na zapreminu u odnosu na velicinu ribe. Mala riba ima u poredenju sa njenom veličinom veliku zapreminu i obrnuto, velika riba ima relativno malu zapreminu u poređenju sa njenom veličinom. Uslove koje šaran postavlja u njegovoj hrani (misli se na prehrambenu vrednost) se razlikuje po gogišnjim dobima. U proleće kada dani postaju sve duži i temperatura vazduha raste, povećava se i brzina varenja hrane kod šarana. Telo ženke pravi hormone koji doprinose razvoju jajašaca. Njihova produkcija zahteva mnogo više energije nego pravljenje mleča. Zbog toga su u tom vremenskom periodu ženke mnogo fanatičnije u potrazi za hranom u poredenju sa mužjacima. Specijalni proteini poznati pod imenom enzimi su odgovorni za hemijski proces drobljenja hrane u crevu šarana. Enzimi funkcionišu pri specificnim temperaturama. Zato se kod šarana pojavljuje nekoliko vrsta enzima koji su aktivni pri razlicitim temperaturama vode. U zimskim mesecima treba koristiti mamac i prihranu koji su siromašni sa proteinima a bogati sa ugljenim hidratima. Kao osnova mogu poslužiti žitne klice (oko 30%) zbog procesa za varenje. Ugljeni hidrati i masti se u prvom redu koriste kao izvor energije. U letnjim mesecima možemo preci na mamce bogatim sa proteinima. Belančevine se koriste za razvoj i za lečenje rana, kao i za izvor energije. Sastojci sa više od 40% proteina su bez ikakve vrednosti. Šaran nije u satnju tako visoki procenat proteina upotrebebiti za svoj razvoj, već se veći deo pretvori u salo. Šta je poruka ovog teksta : Veoma je važno ribu častiti sa recimo jednim "balansiranim i dijetalnim boilom". On treba da poseduje proporcionalno sve znacajne prehrambene sastojke, minerale i vitamine. Ovakva ishrana omogucuje šaranima dobar razvoj i razmnožavanje. Pomaže ribi da se izleči od raznih bolesti, parazita i infekcija. Drugim recima: prilikom proizvodnje mamca i prihrane treba obratiti pažnju na sve navedene aspekte a ne samo atraktivnost i lovnu moć mamca. I pored toga se te dve cinjenice mogu dobro uklopiti.

PH VODE Šta je u stvari ph? Ph je jedna logoritmička notacija kiselih jona H+ ili osnovnih HO- jona u jednom rastvoru. PH-razmera se koristi da bi se moglo ustanoviti koliki je stepen kiselosti ili alkalnosti u vodi. Razmera se sastoji od 0-14. Ph od 0 do 6.99 je kisela, ph 7 je neutralna i ph od 7.01 do 14 je alkalna. Šta je kiselo? Kiseline koje se koriste za baterije su veoma kisele, ph 0-1. Sok od limuna ima ph 2, pomorandža 4 i mleko 6. Destilovana voda je neutralna, ph vrednost je dakle 7. U destilovanoj vodi nema rastvorljivih soli ili minerala. Alkalni produkti koje većina od nas poznaje su: belančevine sa ph 8, sredstva protiv žučne kiseline sa ph 10, poljoprivredni kreč sa ph 13 i kaustična soda sa ph 14. Najviši i najniži stepen ph vode je ujedno i najviše osetljiv na koroziju (0-1 i 13-14). Optimalna ph vrednost vode iznosi između 6 i 8.Ph test se može izvesti uz pomoć lakmus papira. Ovde važi sledeće: Crvena boja ph=4 Narandžasta boja ph=5 Svetlo-zelena ph=6.5 Tamno-zelena ph=7 Svetlo-plava ph=8.5 Tamno-plava ph=9 To znači da je pri optimalnoj ph vrednost lakmus papir treba da nam pokaže boje između svetlo-zelene i svetlo-plave. Ph vrednost se može veoma brzo menjati, recimo zbog uticaja vremenskih prilika. Ujutru na primer možemo izmeriti ph 4, podsle podne ph 10. Na ovo utiču sunčevi zraci, biljno rastinje u vodi (alge) kao i količina ugljenika. Na sve ovo utiču i pljuskovi kao i prirodna okolina oko dotične vode. Pri niskoj ph vrednosti (4-5) izumiru skoro sve bakterije u vodi. Ipak nekoliko vrsta bakterija uspe da preživi i ovu ph vrednost vode, između ostalog i bakterije mlečne kiseline. Pri ph vrednosti od 3.5 i niže i one vrlo brzo uzumru. Šta je za nas od velike važnosti je to koja kiselina prouzrokuje ph vrednost? Ova činjenica može biti interesantna ako je dovedemo u vezu sa atraktivnom vrednosti našeg mamca. Slabe kiseline, sa drugim rečima ne jako koncentrisani eteri koji se u aromama često koriste poseduju mnogo veće anti-mikrobsko dejstvo nego jake kiseline. Tako je jedna ph vrednost od 4.3 koja je nastala putem sirćentne kiseline isto tako efektivna kao i ph vrednost od 2.4 koju je prouzrokovala sona kiselina. Kod slabih kiselina se antimikrobsko dejstvo zasniva na bazi razbijenog molekula. Kod jakih kiselina se antimikrobsko dejstvo prouzrokuje kroz koncentraciju vodonika i jona. Jednostavno rečeno slabe kiseline se ne rastvore tako brzo te samim tim poseduju jedno efektivnije dejstvo. Razbijeni molekul jedne slabe kiseline prodre u ćelije mikro-organizama i tamo prouzrokuje pad ph vrednosti od protoplazme. Iz eksperimenata proizilazi da su mikro-organizmi više osetljivi na pad interne ph vrednosti u poređenju sa ph vrednosti koja tog momenta vlada u toj istoj okolini. AROME I PH VODE U vezi ovoga može se reći sledeće: Na prosečnim (baznim) vodama aroma na bazi kiseline (niski ph) lošije će delovati nego aroma na bazi sa visokom ph vrednosti. PRAKSA Šta može jedan prosečni šarandžija da uradi sa ovim informacijama? Prirodni izvori šaranske hrane (puževi, rakovi, gliste, školjke, alge, semenke…), poseduju takođe različite stepene kiselosti. Ovo isto važi i za vodu u kojoj šaran pliva. Kratko i jasno rečeno: PRILIČNO INTERSANTNO, ALI SLABO PRIMENLJIVO U PRAKSI. VERZIJA PRVA Efekat, to jest širenje mirisa će se smanjiti pri neprirodnoj ph vrednosti tog momenta u toj vodi. Uzimajući u obzir brze promene ph vrednosti vode u relativno kratkom vremenskom intervalu ćeš pre biti razočaran nego obradovan! VERZIJA DRUGA Šta je za nas od velikog značaja je to da boile koje prouzrokuju veliki interni ph pad kod šarana mogu biti za istog sa katastrofalnim posledicama. Šarani u njihovim crevima poseduju određene rezerve i mogu da naprave određenu korekciju. Međutim, ako masovno budemo hranili i sa suviše kiselim boilama on će ih pre izbegavati nego uzimati, koresteći njegov instinkt za preživljavanje. I suprotno, naravno. Mamac sa niskom ph vrednosti poseduje posebnu atraktivnu vrednost. Boili koji poseduje nisku ph vrednost možeš koristiti pri INSTANT PECANJU. Nema smisla sa istim početi hraniti na duži period. U većini slučajeva sve ovo upravo navedeno možeš na pametniji način iskorostiti u svoju korist. Oni koji budu malo više razmišljali moći će da naprave mamac koji će se razlikovati od svih drugih. U većini slučajeva taj mamac lovi bolje i drugačije. Da se vratimo na temu privlačne moći mamaca. Prilikom pravljenja boila možemo upotrebiti sledeće: Jednu mešavinu vode i izlomljenih klica ječma. Ona u sebi sadrži mnogo enzima koji su opet u stanju da razlome lance belančevina! Oni prouzrokuju da dođe do oslobađanja amino kiselina koje se nalaze u belančevinama. Ovo je za nas ribolovce od veoma velike važnosti. U vezi prve reakcije ribe, čitaj “privlačne moći našeg mamca”. Oslobađanje amino kiselina se dešava prilikom mešanja miksa. Poželjno je posle mešanja miksa isti ostaviti da jedno vreme odleži ( oko 30 minuta ) kako bi se ovaj proces oslobađanja amino-kiselina završio. Posle kuvanja (zagrevanja) enzimi više nisu aktivni.