Prva Pomoc U Prirodi

[Doca]

Uvek se nadamo da se ništa neće desiti kad smo u prirodi i negde na

vodi, ali su takve situacije vrlo moguće i samo na sreću retke.

Svi smo mi više manje zdravi ili ako i imamo nekakav poremećaj,

obično nam je on od ranije poznat i držimo ga pod kontrolom na neki

način. Ono što ne znamo je mogućnost da neko drugi pored nas na

vodi, bilo da je poznanik ili samo slučajni kolega toga dana, možda

boluje od nečega što bi moglo da se pojavi ili aktivira dok smo na

pecanju, a pošto smo u prirodi uvek su mogući i razni padovi i

mehaničke povrede. Tada treba da možemo makar u osnovnom vidu da se

snađemo i pokušamo da pomognemo. Zato sam ovaj članak zamislio kao

maksimalno pojednostavljeno uputstvo razumljivo bilo kome čak i bez

ikakve veze sa medicinskom strukom jer najveći broj ljudi ipak nije

profesionalno medicinski obrazovan. Biće ovo korisno i u mnogim

drugim situacijama koje nisu striktno vezane za ribolov kao što su

saobraćajne nesreće, velike vremenske nepogode ili neke druge

katastrofe.

 

MEHANIČKE POVREDE - PADOVI - PRELOMI

Ovakve povrede su u ribolovu vrlo moguće jer nekada pecamo po kiši pa

je sve oko nas raskvašeno i klizavo a nekada smo na takvom terenu da

pecamo na dosta strmoj i visokoj odronjenoj obali pa postoji

mogućnost pada i povreda raznih vrsta, mada je verovatno moguće

zamisliti još niz riskantnih situacija. Vrlo je lako utvrditi većinu

jasnih preloma a posebno preloma ekstremiteta kao i onih preloma koji su

otvoreni. Bitno je da se i deo ekstremiteta iznad i ispod preloma ne

pokreću niti da mi pokušavamo da ih ponovo vratimo u normalan

položaj. Takodje je jako važno da kod otvorenih preloma kada su krajevi

kosti probili kroz kožu i vide se napolju, NIKADA ne pokušavamo da

istezanjem ekstremiteta to vratimo unutra! U kakvom god da je položaju

ruka ili noga, treba samo obezbediti da je u tom položaju fiksiramo kako

bi se onemogućilo bilo kakvo pomeranje. Koristite bilo kakvo

parče daščice ili parče deblje grane ili 2-3 naša

držača za štapove ili bilo šta dovoljno dugačko i kruto da bi to

postigli. Jedina situacija kada možemo i kada treba da još nešto radimo sa

slomljenim ekstremitetom je da zaustavimo obilnije krvarenje ako postoji

kod otvorenih preloma kada oštre ivice kosti mogu da preseku veće

krvne sudove i krv curi iz rane u značajnijoj količini. To se

izvodi podvezivanjem ekstremiteta odmah iznad mesta krvarenja prema srcu i

to uradite nekim kaišem ili jakom trakom. Pritegnite povesku relativno

čvrsto ali u razumnim granicama - treba da postignete da krvarenje

stane ili se barem jako smanji. Treba izbegavati tanke poveske kao što su

žice, sajle, kanapi, ribolovački najlon, ali ako nema baš ničeg

drugoga koristite i to. Još uvek je bolje podvezati bilo čime nego

uopšte ne podvezati.

 

Valjalo bi da se podveska na kratko malo popušta na svakih 15-20 minuta

posebno ako znate da će profesionalna medicinska pomoć ubrzo

biti tu na licu mesta . Ako ste stvarno negde veoma udaljeni i male su

šanse da vam pomoć stigne u sledecih 2-3 sata, gledajte da povesku ne

popuštate prečesto, posebno ako je veće krvarenje, jer osoba

može izgubiti dosta krvi u tako dugom roku. Još uvek je prihvatljivije da

zbog podvezivanja možda kasnije na žalost i izgubi taj ekstremitet ili deo

od mesta podvezivanja, nego da iskrvari i izgubi život.

U koliko je osoba doživela pad koji je mogao povrediti neki deo

kičme, proverite (ako je povređeni pri svesti) da li može sam da

pomera vrat, telo i ekstremitete. Ako može da vrši sve te pokrete dobro je

ali ga ipak ne treba pomerati bez preke potrebe. Ako ne može da napravi

neke ili bilo kakve pokrete, ne pokušavajte bez stručne ekipe da ga

pomerate NI MALO bez obzira gde leži i u kom položaju, osim ako procenite

da bi mu bio ugrožen život ako ga tu ostavite. Svako vaše pomeranje može

napraviti još mnogo veće povrede i trajne posledice po povređenog, a

toga možda ne bi bilo da ga niste pomerali. Jedino u slučaju da

utvrdite da ne diše ili da nema otkucaja srca treba da svakako pokušate

reanimaciju. Tada nista drugo nije važno i nema veze hoće li i kakvih

će sve biti posledica! Tada je život u pitanju!!!

 

U ribolovu su po logici stvari vrlo moguće povrede našim ribolovnim

priborom - najčešće udicama. U tim slučajevima nikada ne

pokušavajte da udicu izvadite u smeru suprotnom od onog kako je usla tj.

onako kako je vadimo iz usta ribe. Ili je nekim kleštima-sečicama

(većina nas ima to u priboru) presecite nedge ispod kontra-kuke pa

tek onda izvadite, ili uklonite vezivanje najlona na samoj udici i

nastavite da je provlačite u istom pravcu kako se i zabola tako da kroz

ubodno mesto praktično izvučete ušicu-okce udice a ne vrh i

kontra-kuku. Ako imate neko dezinficijentno sretstvo pa makar i nešto

stila "Klin-Ik" koja koristimo za dezinfekciju usta šarana, pokušajte da

to kapnete na ubodeno mesto. I malo čiste rakije (čest deo

pribora! http://revirisrbije.com/forum/Smileys/default/smiley.gif ) će dobro doći, ali pivo i vino nisu upotrebljivi

osim kao "unutrašnja dezinfekcija" kasnije.

[Doca]

PROBLEMI SA SRCEM

Ovo poglavlje sam namerno ovako naslovio jer postoji šansa da se

susretnemo sa tri različita oblika srčanih poremećaja.

Najbezazleniji je Angina Pektoris i karakteriše ga osećaj stezanja

iza grudne kosti, malaksalost, najčešće je prisutan i

osećaj straha od smrti a može biti prisutno i otežano plitko disanje

i preznojavanje. Karakteristično je da anginozni bol obično

traje relativno kratko, od 2-3 pa do najviše 10-tak minuta i to je jedan

od bitnih podataka da vam pomogne da ga razlikujete od drugih opasnijih

srčanih problema. Ljudi koji imaju Ang. Pektoris su toga svesni od

ranije i gotovo uvek sa sobom nose tablete ili neki drugi oblik

nitroglicerina (u spreju). Ako ga osoba sama ne uzme, stavite joj vi jednu

tableticu pod jezik i simptomi će u sledećih nekoliko trenutaka

početi da nestaju - dejstvo je veoma brzo. Najčešće nema

potrebe da zovete Hitnu Pomoc (H.P.), ali bi valjalo takvu osobu skloniti

sa Sunca u hladovinu gde bi valjalo da u polu-sedećem položaju i u

mirovanju provede barem jos 1/2 sata po prestanku svih simptoma. Treba

pokušati tu osobu nagovoriti da za taj dan završi sa ribolovom. Pomozite

mu da spremi pribor da on ne bi pravio još fizičkih napora po toplom

danu kad mu se već to dogodilo.

 

U koliko vidite da tegobe ne prolaze za nekoliko minuta - najviše za

10-tak minuta, verovatno imate posla sa predinfarktnim stanjem ili akutnim

infarktom. Ne gubite vreme sa bilo čime već MOMENTALNO zovite

H.P. a tek onda osobu sklonite sa Sunca u hlad ili joj napravite nekakav

hlad i onda pokušajte bilo šta drugo da joj pomognete. Ako je jako toplo,

probajte da osobu raskomotite da je oko grudi i vrata ništa ne steže,

dajte malo tečnosti i obezbedite da miruje. Delujte smireno i

pozitivno i uveravajte osobu da pomoć stiže za koji minut i da

će sve biti OK. Malo toga možete tada učiniti jer nemate ni

znanja ni trening za takve stvari, a nemate ni bilo kakve instrumente ni

medikamente koji bi značajnije pomogli. Srećom, najveći

broj takvih napada nije smrtonosan i ne završava se naglo i za kratko

vreme, tako da su uz brzu intervenciju H.P. šanse uglavnom vrlo dobre.

Činjenica je da se u jednom manjem broju slučajeva to na žalost ne

zavrsi tako povoljno, ali ako vam je to neka uteha, budite sigurni da u

tim "brzim" slučajevima niste ni imali šanse da nešto više uradite.

Tada najčešće ni stručne i opremljene ekipe ne mogu mnogo

toga učiniti.

 

TOPLOTNI UDAR - SUNČANICA

Predugi boravak na Suncu, bez dogovarajuće zaštite, u mnogo

slučajeva rezultira sunčanicom. Iscrpljenost, vrtoglavica,

mučnina, zujanje u ušima, zamućenje vida ili titranje pred

očima i povraćanje samo su neki od simptoma ovog stanja. U

koliko se nastavi izlaganje Suncu, komplikacije mogu da budu veoma opasne

po zdravlje. Sunčanica zahteva višednevno ležanje u krevetu uz unos

velikih količina tečnosti.

Osobu koju je zadesila sunčanica treba hitno sa Sunca pomeriti u hlad

ili joj napraviti na tom mestu nekakav hlad. Najbolje je takvog

čoveka postaviti u polusedeći položaj i, ukoliko nije u stanju

da sam pije, treba mu sipati u usta malo vode, kao i stavljati peškir

natopljen vodom na teme, uz stalno umivanje i osvežavanje lica i opšte

rashladjivanje organizma. Ako je slučajno bez svesti (što je moguće)

ODMAH zovite H.P. i nemojte pokušavati da mu u usta sipate vodu ili bilo

kakvu tečnost... tek kada se osvesti to možete pokušati ali vrlo

oprezno i najbolje ako to uz vašu pomoć sam uradi. U koliko je bez

svesti postavite osobu da leži na strani (na boku) u takozvanom KOMA

položaju da ne bi došlo do ugušenja sopstvenim jezikom ili povraćenim

sadržajem.

[Doca]

EPILEPTIČNI NAPAD

Epilepsiju mogu provocirati nespavanje, alkohol ili premor.

Sam epileptični napad na ljude u neposrednoj okolini može delovati

vrlo dramatično, zato treba dati nekoliko korisnih saveta kako

postupiti u tom slučaju.

 

U napadu, osoba može iznenada pasti uz jako ispuštanje krika, najpre se

kočiti potom tresti rukama i nogama, pri tome može imati penu ili

krvavu penu na ustima I umokriti se. Postoje i drugačija ispoljavanja

epileptičnih napada (u odnosu na vrstu) pri čemu je osoba

nekomunikativna, odsutnog pogleda, pri tome postoji utisak da pravi

pokrete gutanja, ili je odsutna i sa treptanjem očima… Uobičajeno je

mišljenje da osobi koja ima epileptični napad preti zapadanje jezika

i gušenje pa neko od prisutnih osoba pokušava da mu nasilno otvara vilice

koje su čvrstio stegnute i pokušava da fiksira ili izvadi jezik. To

je POTPUNO POGREšNO i pri ovakvim pokušajima obično dolazi do

oštećenja usana, jezika i ne retko preloma zuba. Pri

epileptičnom napadu ne treba nikada nasilno otvarati vilice tokom

napada! Takodje računajte da bi i vi mogli ostati bez nekog od

pristiju!

 

U ovoj situaciji ispravno je osobu okrenuti na bok (KOMA položaj),

raskopčati je i raskomotiti ako ima okovratnik, raskopčati kaiš

ako ga ima i ukloniti je od predmeta od kojih bi mogla da se povredi. U

napadu takve osobe često nekontrolisano mlate glavom u mogu se opasno

povrediti usled udaranja glavom o tvrdu podlogu. Ako imate pri ruci nešto

mekano što bi u vidu jastuka mogli da podbacite pod glavu te osobe,

učinite to što pre. Ako nema baš ničeg sličnog što bi moglo

da posluži, sedite sa prekrštenim nogama (kao indijanci http://revirisrbije.com/forum/Smileys/default/smiley.gif ) i stavite

njegovu glavu u krilo tj. na svoje prekrštene noge. Na taj način

ćete sprečiti da se osoba povredi.

Osobi koja je imala epileptični napad nije preporučljivo davati

vodu, lekove i slično dok potpuno ne povrati svest i kominukaciju.

Pojedini pacijenti imaju predznake takzvane AURE koji ukazuju da će

se napad uskro dogoditi pa je važno da se oni odmah po početku aure

smeste na udobno mesto da se ne bi povredili tokom napada. Vrlo često

odmah posle napada, osoba upada u dubok kraći san i ne treba je

buditi već ostaviti da se sama probudi. Posle nekih vrsta napada

pacijenti mogu biti neko kratko vreme uznemireni, retko agresivni, a

prisutni oko njega treba da održe pribran i miran stav koji će na

pacijenta delovati umirujuće. Tek pošto pacijent uspostavi adekvatan

verbalni kontakt prisutni se mogu uključiti u komunikaciju sa njime.

Svakako kod ove vrste napada potrebno je strpljenje u čekanju

završetka napada.

 

UJED ZMIJE i UBODI INSEKATA

Ove dve situacije nisu posebno česte na vodi a ujedi zmija su stvarno

dosta retki. Osim dve vrste - šarka i poskok - od nas i nema posebno

opasnih zmija jer one na koje nailazimo pored vode u 90% slučajeva nisu

otrovnice. Jedino u planinskim delovima u kamenjaru i kršu vreba više

opasnosti, ali nemojte se opustiti da i u nižim i ravnijim predelima ne

može ništa da vam se dogodi. Takođe je prijavljen i jedan broj slučajeva

napada poskoka u šumama i to sa drveta jer izgleda da ta zmija voli da se

u popodnevnim i večernjim časovima popne na drvo u potrazi za pticama pa

je tako u prolazu iznenadimo a ne očekujemo je da bude iznad nas. Zato

treba biti oprezan a posebno ako znamo da se zmije češće javljaju u tom

kraju gde smo otišli.

U slucaju ujeda zmije treba prvenstveno postići da ujedena osoba ostane

smirena i da se ne kreće bez potrebe jer kretanje povećava cirkulaciju i

ubrzava širenje otrova koje se obavlja kroz krvotok. Prvo ODMAH dosta

čvrsto podvezati iznad mesta ujeda i ODMAH posle toga pozvati H.P. Ako se

pomoć ne može dozvati, pokušati što pre ujedenu osobu prebaciti do neke

ambulante ili bilo koje druge medicinske ustanove ili barem nekakvog

naselja. Obavezno pokušati da se iz dve male rane (od zuba zmije) istisne

što više krvi jer će sa njom izaći i jedan deo otrova - neće sve ali što

više to bolje. Takođe se preporučuje da se vrlo oštrim vrhom noža ili

čistim žiletom napravi plitak rez (najdublje do 1cm) koji povezuje te dve

rupice na koži nastale od zuba zmije, jer će povećati izbacivanje krvi a

sa njom i otrova. Nekada se preporučivalo da onaj ko pruža pomoć isisa krv

i otrov iz mesta uboda, ali se to danas više ne preporučuje jer osoba koja

to može bezbedno da uradi mora biti sigurna da nema baš nikakvu ranicu

niti kvaran zub u ustima, a to je kod nas dosta retko danas (na žalost!).

Truditi se da mesto ujeda bude stalno ispod nivoa srca i glave. Čvrsto

stegnutu podvesku (ne preterivati u jačini zatezanja) trebalo bi na svakih

15-20minuta popustiti i pomeriti dalje prema srcu za 1-2cm. Retkost je da

neko sa sobom ima antiviperin (protivotrov) a i nije to pozeljno nosati

okolo jer je to serum koji MORA biti držan na hladnom da bi bio kako

treba, a još važnije je da sam serum može da prouzroči još teže posledice

ako nastupi alergiska reakcija na njega. I pored podvezivanja uskoro (za

nekoliko minuta) će se pojaviti bolovi i otok što se moze delimično rešiti

nekim standardnim lekom za bolove. Ako se brzo i ispravno reaguje, šanse

ujedene osobe su veoma dobre. Neke statistike navode da je na prostoru

bivše SFRJ u periodu od 1945 pa do današnjih dana zvanično registrovano

samo nekih 10-tak slučaja smrti od ujeda zmija.

 

Ubodi insekata su cesci od ujeda zmija, a pod ozbiljnim se smatraju samo

ubodi pcela, osa i strsljena. Praktično, insekti kao ni zmije ne napadaju čoveka ako i sami nisu napadnuti. Zato nemojte uznemiravati legla osa a posebno ne strsljena koji su i najopasniji. Ono što je kod uboda ovih insekata posebno opasno je to što je jedan relativno veliki procenat ljudi više ili manje osetljivo na otrove ovih insekata i na njih reaguju vrlo burnom reakcijom. Takve osetljive osobe znaju za svoju osetljivost i obično se dobro čuvaju a oni posebno osetljivi sa sobom nose i lekove za prvu pomoć.

Najopasnije stanje kod vrlo osetljivih osoba je nastanak alergiskog šoka (anafilaktički šok) koji se smatra jednim od najopasnijih i najurgentnijih stanja u medicini. U teskim slučajevima, ova reakcija se može razviti za 10 do 60 sekundi i ako se osobi trenutno ne pomogne (ako uopste imate čime) vec 2 do 3 minuta kasnije može biti prekasno. Srećom, ovako burna reakcija je stvarno retka, ali se ne treba opustiti več što pre pomoći i obezbediti profesionalnu medicinsku pomoć.

Na mesto uboda staviti hladan oblog, dati neku tabletu protiv bolova ako je imate i osobu skloniti sa Sunca. Ako dobro vidite i možete da uočite žaoku, pokušajte da je odstanite, ali ako je uz nju i mala kesica, nemojte je stezati ni dirati da ne ubrizgate još otrova. U koliko osoba zna da je alergična i nosi sa sobom neki lek protiv toga, treba da ga odmah uzme. Ako primetite da osoba počinje da dobija neobične simptome kao oticanje lica i vrata, otežano diše, uznemirena je i ima mučninu ili se znoji, odmah pozovite H.P. a ako ih ne možete dozvati, momentalno pokušajte da osobu prevezete do neke ambulante ili naselja i tražite pomoć.

Savet onima koji su alergični ili su skloni alergijama: Alergiske reakcije nemojte nikada olako shvatati! Možda ste do sada bili više puta ubodeni i uvek je bila više manje lokalna reakcija malo otekne na tom mestu ili taj deo ruke ili noge ali ništa više... To ne znači da će sigurno tako biti i sledeći put!!! Alergije se mogu drastično promeniti i reakcija može biti mnogo ozbiljnija! Ne igrajte se sa tim!

[nebojsa1]

Svaka cast Doco na korisnim savetima, samo majke ti, uvecaj malo font, ocoravismo!!!

[cukarp]

Imao sam jedanput ozbiljan problem sa ujedom osice i sada uvek nosim neke lekove protiv alegrije kada sam na pecanju tipa Bronal ili Astemisan da li postoji nesto jos bolje i samim tim sigurnije od cega cu biti siguran da nece doci do burne reakcije.

[Doca]

Evo malo doterah velicinu fonta. Valjda je sada dobro?!

[nebojsa1]

Valja...

[Doca]

Imao sam jedanput ozbiljan problem sa ujedom osice i sada uvek nosim neke lekove protiv alegrije kada sam na pecanju tipa Bronal ili Astemisan da li postoji nesto jos bolje i samim tim sigurnije od cega cu biti siguran da nece doci do burne reakcije.

U sustini, vec imas optimalne lekove koji ti za to trebaju. Bronal, Astemisan i Presing su najcesce korisceni i najefikasniji za takav tip upotrebe. Postoje jos jace stvari ali njih ordinira samo lekar u ustanovi a ne covek sam negde u prirodi. Sa tim se nije igrati!

[Dr Raša]

Ne znam gde si pronašao Bronal ali znam da se ne koristi već duži niz godina. Deluje sedativno pa ga vozači ne smeju koristiti ( antihistaminik sa sedativnim dejstvom) a u situaciji kada su u pitanju alergije i osobe koje znaju da imaju sklonost za to treba da uz sebe imaju Presing kao prvu pomoć a druga stvar je mobilni telefon i br 94. Za razne povrede najbolje je transportovati te osobe do hitne službe a verujem da velika većina zna da imobiliše prelomljenje ekstremitete( bar oni koji su bili u vojsci ). Ponekad je pokušavanje davanja pomoći od strane nestručnih osoba gore nego ne pružanje, zato u tim situacijama telefon u ruke ili povređenog u kola i dovoljno je. Ima i još bolja varijanta ,a to je da imate lekara u ekipi :biggrin: , Pozzz i NE DOGODILO se!!!!

[Rade]

Samo da se zna i veoma je bitna stvar je da se po novom planu numeracije dodao broj 1 ispred telefona za hitne slučajeve!

 

Hitna pomoć 194, Policija 192, Vatrogasci 194 i Pomoć na putu 1987

 

Zimus sam imao obaveznu obuku od 8h i test posle toga (prošao) Obnovio neke korisne stvari u pružanju prve pomoći.

što bi rekli ljudi "zlu ne trebalo..."

[Vojkan]

Samo da se zna i veoma je bitna stvar je da se po novom planu numeracije dodao broj 1 ispred telefona za hitne slučajeve!

 

Hitna pomoć 194, Policija 192, Vatrogasci 194 i Pomoć na putu 1987

 

Zimus sam imao obaveznu obuku od 8h i test posle toga (prošao) Obnovio neke korisne stvari u pružanju prve pomoći.

što bi rekli ljudi "zlu ne trebalo..."

 

Da bre,

taxi 19804

[Otto]

Svaka cast Doco na savetima koji su mnogo korisni samo sto neki ne uzimaju to za ozbiljno.Ja uvek imam u torbi malu prvu pomoc sa najosnovnijim stvarima od flastera,zavoja,gelova,masti i drugih korisnih sitnica i ujedno razlicitih tableta potiv bolova,kiseline,grlobolje,antibiotika itd.... Vise puta mise desilo dok sam bio na pecanje par dana dami kiselina proradi ili jaku glavobolju imam a dese se ponekad i druge povrede od pletene strune,ubod od udice i bojli igle ili se na staklo ili skoljku isecem itd...Za te situacije sam uvek spremam i zato sam sebi sastavio prvu pomoc torbicu sa najosnovnijim stvarima

 

Primeri

 

http://www7.pic-upload.de/20.05.12/e9ua4fvoud12.jpg

http://www10.pic-upload.de/20.05.12/arv25twei1gr.jpg

 

http://www.youtube.com/watch?v=H_KW3-_tfY0

[Rade]

@Vojkan

Može i taxi, ali samo oni bez "turbine" na taksimetru.

Od njih mi ne treba nikakva pomoć.

[Vojkan]

Eh sad, turbo era a bRez turbine, pa gde to ide?

[Doca]

Moj tekst dat na pocetku teme je zamisljen kao jedno prilicno uopsteno uputstvo koje nije vezano samo za ribolov i situacije koje bi se tu mogle desiti, vec i mnogo sire a sto je i receno na kraju uvodnog pasusa. Svako ko se bude korektno drzao tih uputstava ce pruziti sasvim adekvatnu pomoc i nece nauditi svojim delovanjem koliko god da je laik i nestrucan. Jedini je uslov da se stvarno pridrzava tih uputstava a ne da sam izmislja neke nove varijante sta treba raditi i kako. Tada moze biti problema.

 

Ima mnogo situacija kada smo prinudjeni da pruzimo pomoc. Koliko je mesta gde nema dometa ni jedne mobilne mreze pa ne mozete nikoga dozvati, koliko puta smo na divljim vodama gde je teren takav da nema nikakve sanse da sami podignemo i odnesemo nekoga ko je mozda i preko 100kg i to uzbrdo 20-30-100m do kola da bi ga prevezli. Ima dosta situacija gde je zbog udaljenosti ili terena vrlo verovatno da bi strucnoj pomoci mozda trebalo dosta vremena da stigne cak i ako je odmah obavestite, a za to vreme vi "ne radite nista da ne bi napravili vecu stetu jer ste laik" i.... covek "ode" u vecna lovista pre no sto je stigla pomoc!