žac

Ja smatram ovaj forum i edukacijskim zato treba baratati provjerenim informacijama. Ako se kaže daje šečer konzervans pa se navede doza po kojoj šečer nije konzervans onda nije rečeno ništa nego se onoga tko nezna navelo na krivi put. Toliku zasićenost šečera u boili nemožemo postići da bi on služio kao konzervans a boila bila jestiva. To bi bile doze kao one u marmeladi i pekmezu plus dugotrajnije držanje na visokoj temperaturi i zatim hermetičko zatvaranje. Ovo izvana smo riješili i ono produljava vijek boile, u uvjetima kad je vakumirano traje dugo. Bilo koji tekući med, ako nema dobru konzistenciju tj ako je pregust malo se zagrije da stavimo posudu sa medom u toplu vodu. Boile se nadipaju time izvana i to je to. Isto se radi sa corn sweet sirupom.

Sve što je zasićeno na neki naćin, melasa je ali nedovoljno(oko 50% šečera) ali može djelomično efikasno poslužiti kao konzervans. Med je dobar jer ima u sebi osim te zasičenosti i prirodan konzervans. Ako se kristalizira nema veze, ako su boile ujedno i vakumirane neče se niti kristalizirati.

Uf Jane, reci da se ne zezaš.

Nisam nikada kužio te bodove. Jane, di vidim te bodiće da vidim kako sam prošao kroz sve ove žustre rasprave . Gdje se to vidi?

O tome jane i je bila rasprava, zbog čega boluje kako kažeš šaran kad se najede kukuruza, sirovoga ponajviše. Svi oni zahvati koji se spominju imaju jedan cilj, pretvoriti teško svarljivu tvar škrob u lakše svarljivu. Ništa drugo.

Da nisi globalni sad bi ti izbrisao post zbog nerazumjevanja :D

Ne sumljam uopče u to. Samo opet to nema veze gledajući na bilo čije pisanje sa ribama. Inače takve grupacije i postoje da se u njih vjeruje inače ih nebi bilo. Ja sam svoje izvore naveo, ti svoje i sa time je stvar riješena. Svatko ponaosob može kreirati svoj stav o toj temi. To je i bit prave rasprave.

Bez toga gotovo ništa, znaći probati u blizini pronaći ribu.Bilo iskustvom i saznanjima o ulovima drugih, ali na neki naćin locirati. Hrana je ona koja bi ju trebala zainteresirati i pružiti nam mogućnost da ju ulovimo.

Samo ima jedan nepremostiv problem, to u wikipediji nema veze sa ribama. Pošto ovo prerasta u grupiranje ideja i citiranja ribiča koji sa 20 dana ribolova godišnje imaju doktorate na tom polju nebi više o toj temi. Nivo rasprave nije kakav je započeo. Znaći nemogu citirati svog komšiju koji uzgaja šampinjone i to da bude moja glavna činjenica u mojoj raspravi o škrobu. Svi moji navedeni citati imaju izvor i taj je izvor i zadnje što mislim na toj temi napisati jer valjda čemo se složiti na informacijama o biću čovjek ne možemo raspravljati o ribi šaran. Evo ga tu do zadnjega: Literatura 1. Kearns, J. O. 1993. Exstrusion of Aquatic Feeds. Technical Bulletin, American Soybean Association, Singapore 2. Kersten, J., Rohde H. R., Nef, E., 2005. Principles of Mixed Feed production. Agrimedia, Bergen/Dumme, Germany 3. Lucht, H. W., 2000. Expanded Feed and Pig Production. International Pig Topics, Volume 7, Number 2. 4. Lucht, H. W., 2001. The Importance of the Product Density in the Production of Fish Feed. Feed Tech, 5:1, s. 30-33. 5. Lucht, H. W., 2009. KAHL Expanders and Extruders. Presentation, Kahl Group, Hamburg 6. Mercier, C., Linko, P. and Harper J. M., 1989. Extrusion Cooking. AACC, St Paul, Minnesota 7. Nielsen, L. C. 1995. Danish Experiences with Structurized Pig Feed. VICTAM Symposium, Proceedings 8. Nocek, J. E., Tamminga, S., 1991. Site of Digestion of Starch in the Gastrointestinal Tract of Diary Cows and Its Effect on Milk yield and Composition. Journal of Diary Science 74, s. 3598-3629. 10. Riaz, M. N., 2007. Extruders and Expanders in Pet Food, Aquatic and Livestock Feeds. Agrimedia GmbH, Clenze, Germany 11. Robinson, R. 1970. Pelleting – Introduction and General Definitions. Feed Manufacturing Technology, American Feed Manufacturers Association, INC, USA 12. Svihus, B., Ulhen, A. K., Harstad, O. M. 2005. Effect of Starch Granule Structure, Associated Components and Processing on Nutritive Value of Cereal Starch. Animal Feed Science and Technology 122, s. 303-320. 13. Thomas, M., Zuilichem, D. J., Poel, A. F. B. 1996. Physical Quality of Pelleted Animal Feed. 2. Contribution of Processes and it’s Conditions. Animal Feed Science and Technology 64, 173-192. 14. Thomas, M., Vliet, T., Poel, A. F. B. 1997. Physical Quality of Pelleted Animal Feed, 3. Contribution of Feedstuff Components. Animal Feed Science and Technology 70, 59-78. 15. Veldman, A., Vahl, H. A, 1993. Xylanase in Wheat-based Broiler Diets. Enzymes in animal nutrition, Proceedengs of 1st Symposium Kartause Ittingen, Switzerland, October 13-16. 16. Woodroof, J. M. 1993. Dry Exstrusion Application in the Feed Industry. Technical Bulletin, American Soybean Association, Singapore 17. Zimonja, O. 2009: Current Issues in Pelleting in Respect to Ph

Mišljenje ima svatko, kao i šupak, tako kažu stari ljudi. No to je manje važno. Zaključci su puno bitniji. Ipak nameče mi se jedno pitanje. Zanima me zaista zašto takvi mamci kako kažeš za kratka pecanja na komercijalama?

Mislim da je moj trud sa dokazivanjem teorije neprimjereno nazvati mahanjem, jer i konj maše repom ali on tjera muhe. Meni ne pada na pamet tjerati muve, več podastrijeti za sve nas pa tako i za sebe samoga činjenice. Ako nisam u pravu nemam nikakvog razloga ne prihvatiti drugo. Okrenuti glavu od tada krivih dokaza svih tih znastvenika i kompletne industrije koja se trudi prevesti jedan oblik škroba u drugi da bi ne ribe, nego životinje za koje znamo da vare škrob imali bolji lakše svarljivi oblik hrane. Jednostavno ne želim voditi polemike i pisati po sat vremena nešto da bi netko našvrljao da mašem sa nećim. Nismo političari bože pa da se moramo služiti diskreditacijama da nekoga pobijedimo pred očima drugoga. Nije dovoljno pročitati jedan redak Bogutove knjige o problemima hranidbe ličinki šarana da bi se sve pokupilo. Izuzetno štivo i sigurno sam ga 1000 puta otvorio ali isto i puno drugih.

Šaranova prirodna hrana ponekad ima i preko 80% vode, što misliš zašto jede nešto što ima toliko vode od koje nema koristi prevelike. Poznavanje ribe je, kao što sam spomenuo jako bitno. Isto tako lijepo piše o stupnju varenja i u kojim stanjima namirnice sa škrobom. No, ako bi bilo lakše, mogu jednostavno zatvoriti oči i uši nad jednom cijelom industrijom, znanosti, i svemu i reći suprotno. Ipak, to je nemoguće. Riba kao šaran pojede puno toga ako ima u svome sastavu još i manji postotak ppotrenih mu elemenata.

Jane, napisao sam potpuno jasno da se radi o dosezima i činjenicama znastvenih krugova. Znaći ne moje ili razmišljanje bilo kojeg ribolovca. Mislim da su oni ipak puno mjerodavniji u svemu tome.

Ne kužim jane. Pa svaki gazda vode bi morao biti sretan ugostiti ljude iz svih krajeva bivše države ako nizbog čega onda radi promocije svoje vode, mjesta. Sve je to poznato tržište i kako ljudi kažu, kotač se vrti samo ga treba pokrenuti.

Ovo nije moje mišljenje ili ubjeđenje, totalno krivo. Baš je ono drugo, znači činjenica a što se tiče realnosti to je realno več milionima godina. To nisu niti znastvenici trebali dokazati jer to jednostavno tako postoji dugo dugo. Tu tvoju rečenicu ču shvatiti ne kao označavanje mene kao nekog nedovoljno educiranog čovjeka koji se želi baviti nečim o čem nema pojma, nego jednostavno tvoju nedovoljnu upučenost u sve ovo. Meni je ovo preokupacija, još i nešto više. Zadnja rečenica još uz to govori koliko treba čovjek još proniknuti u biće ribe-šarana da bi sve povezao. To se radi stalno, to radiš ti,ja, i još puno nas koji želimo puno više saznanja na tome polju. Puno stvari če onda biti jasnije, več i je. Tko uspije barem malo odvojiti tamo gdje treba ribolov i tov ribe u ribnjacima biti če puno educiraniji i uspješniji u samom ribolovu. Sad konkretna rasprava, bez rečenica tipa netko je rekao, čuo sam i slično. Citirajmo one koji su u tome gorem na vrhu. Ovakvih rasprava ima dosta, vari li ili ne. Isto tako voljeli bi šaranu nadodati tko zna što što on nema. On gušteraču ili ti pankreas kao samo stalan organ nema, ima neke ostatke sličnog tkiva na jetri. No to nije moj posao objašnjavati svakome ponaosob zato postoje slike presjeka šarana pa tko hoće može istraživati da pronađe nešto takvo. Podatke o iskorištavanju škrobne hrane nisam smilio ili osmislio ja nego znanstvenici, a prije njih priroda i bog. Ja upotrebljavam njihova iskustva, ista ona koja upotrebljavaju oni koji rade hranu za takvu istu ribi, i to na milione tona. Ne ko mi i naše količine. Oni su stavili škrobne produkte u relaciju tehničke potrebe u izradi hrane za ribe, a tek na drugom mjestu energetsku vrijednost. Zato treba znati: Žitarice su zastupljene u visokom udelu u smesama za ishranu životinja. Skrob je glavni sastojak zrna žita, i bogat izvor energije za gajene životinje (Svihus i sar., 2005.). Zbog toga je važno poznavati njegovo ponašanje, kako u digestivnom sistemu životinja, tako i prilikom različitih tehnoloških procesa: mlevenja, kondicioniranja, ekstrudi- ranja, peletiranja, sušenja, hlađenja. Pravilnim procesiranjem postiže se poboljšanje nutritivne vrednosti hrane za životinje jer se različite komponente (skrob, proteini, vlakna) prevode u svarljiviji oblik. Takođe, postižu se i optimalne fizičke osobine proizvedene hrane. Međutim, suviše intenzivan ili suviše dug tretman može dovesti do smanjenja nutritivne vrednosti i pogoršavanja fizičkih osobina gotovog proizvoda. Treba voditi računa da se u većoj meri ne umanji nutritivna vrednost prilikom podešavanja procesnih parametara u cilju dobijanja što boljih fizičkih karakteristika. . Razlaganje skroba u digestivnom sistemu životinja Skrob je osnovni izvor energije u ishrani svih gajenih životinja, izuzev riba. Želatinizacija(kuhani kukuruz) značajno povećava podložnost skroba enzimskoj razgradnji u digestivnom sistemu zbog gubitka kristalne strukture, čime se olakšava hidratacija i delovanje digestivnih enzima. Koeficijent korelacije 0,96 je utvrđen između količine želatinizovanog skroba i njegove podložnosti amilolitičkoj razgradnji. Razgradnja skroba kod monogastričnih životinja (psi, mačke, živina, svinje) praktično u potpunosti se odvija u tankom crevu. Kod preživara, deo skroba razlaže želudačna mikroflora (mikroflora rumena-buraga) i koristi za svoje energetske potrebe. Razgradnja u rumenu treba da bude ograničena kako bi se izbegla acidoza (nizak pH) rumena i da bi dovoljna količina bila na raspolaganju za razgradnju u tankom crevu, za energetske potrebe životinje. Razgradnja skroba u tankom crevu odvija se pod dejstvom α-amilaze, dekstrinaze i glukoamilaze, pri čemu je kod nekih životinjskih vrsta α-amilazna aktivnost prisutna u pljuvački, tako da već u ustima dolazi do manjeg stepena razgradnje skroba (Svihus i sar., 2005.). Kod monogastričnih životinja, različite kategorije životinja imaju različitu sposobnost razgradnje skroba. Tako je mesojedima (psi, mačke) potrebno obezbediti viši stepen želatinizacije nego svinjama ili živini. Ribe imaju veoma malu sposobnost razgradnje skroba, čak i kad je želatinizovan, tako da mu je osnovna funkcija uloga veziva u peletama. Takođe, količinom skroba određuje se iznos ekspanzije materijala pri ekstrudiranju. Time mu se podešava gustina i tako dobija tonuća ili plivajuća hrana za ribe (Veldman i sar., 1993.) Operacije koje se koriste u savremenoj proizvodnji hrane za životinje su: mlevenje, kondicioniranje, flekičenje, peletiranje, ekstrudiranje i ekspandiranje. Ove operacije mogu uticati na podložnost skroba razgradnji u digestivnom sistemu menjanjem njegovih karakteristika i interakcijom sa drugim komponentama smeše. Parnim kondicioniranjem, a zatim peletiranjem može se postići količina želatinovanog skroba između 1-20%. To je nedovoljno da bi se značajnije uticalo na povećanje svarljivosti skroba i poboljšanje fizičkih karakteristika dobijenih peleta. Istraživanjima je utvrđeno da dolazi do značajnog povećanja kvaliteta peleta kada se povećava sadržaj želatinizovanog skroba u smesi koja se peletira. To ukazuje na potencijal skroba da deluje kao vezivno sredstvo kada je želatinizovan. Žitarice koje ulaze u sastav hrane za kućne ljubimce i ribe takođe je potrebno ekstrudirati s obzirom da je razlaganje skroba u digestivnom sistemu ovih životinja znatno slabije (Robinson, 1970.), pri čemu se ovde najčešće radi ekstrudiranje komletne smese. Proizvodnja hrane za ribe znatno je složenija u odnosu na proizvodnju hrane za ostale kategorije životinja. Razlozi su sledeći: • Ribe imaju veoma kratak digestivni sistem, te im je neophodna lako svarljiva hrana. • Takođe, hrana treba da bude lako svarljiva i da bi se postiglo njeno što bolje iskorišćenje, kako bi zagađivanje vode izlučevinama ribe bilo što manje. • Veličina i oblik peleta treba da su prilagođeni veličini ribe. Dok su kopnenim životinjama, npr. svinjama ili živini, potrebne dve veličine čestica hrane u toku života, ribama može biti neophodno i do 12 različitih veličina, između 0,05 i 12 mm. • Gustina proizvedene hrane određuje da li će ona plivati ili tonuti i to je veoma značajna karakteristika s obzirom da različite vrste riba zahtevaju zahtevaju različite osobine plivanja/tonjenja hrane. Neke vrste kozumiraju hranu samo na dnu i njima je potrebna tonuća hrana, npr. šaran. • Grabljivice poput lososa „hvataju” hranu dok ona sporo tone, a ne konzumiraju hranu koja padne na dno. Pojedine vrste konzumiraju hranu veoma sporo zbog čega ona mora biti veoma stabilna u vodi… Skrob je osnovni ugljeni hidrat u hrani za ribe i sadržaj se kreće od 5 do 60%. Primarna uloga mu je da deluje kao vezivo u peletiranoj hrani kao i da dovede do ekspanzije, dok je na drugom mestu njegova energetska uloga. Da bi ostvario svoju funkciju, skrob mora biti adekvatno želatinizovan u procesu ekstrudiranja. Preduslov za dobru svarljivost i visok stepen modifikacije skroba je veoma fino mlevenje. To su znastvene činjenice. Nisam koristio nešto što je netko u svome filozofskom promišljanju dokučio. Ovdje se radi jednostavno o velikim potrebama i industrije i struke da bi bili uspješnio, da bi opstali na nekom polju. Na kraju krajeva, priroda je to tako odredila, po meni sve upućuje na to (digestivni trakt, organi, toplokrvna – hladnokrvna životinja, itd) samo netko želi preskočiti sve znastvene krugove i iz dubone svoje fotelje nešto napisati i ostati živ. To se naravno ne odnosi na tebe neso, te teorije jako su dobro poznate odavna i još kruže bez obzira na sva današnja dostignuća na polju istraživanja hrane za životinje. Biologija i patologija riba odavna je obrađena. Samo se radi o par rijeći koje se ponekad stavi na krivo mjesto i mijenjaju kontekst. Jedno je ipak najvažnije. Varenje škrobnih produkata kod šarana nebi uopče trebala biti naša preokupacija u slaganju mikseva. Naravno, misli se na onaj nutritivni dio. Najveća odlika te tvari je definitivno tehnička. Samo upotrebljavanjem visoko modificiranih(obrađenih) namirnica sa škrobom možemo u jednom malom dijelu tu tvar imati kao izvor energije konkretno kod šarana. Ali isto tako tako modificirane namirnice uvelike pomažu tehničku stranu miksa. Mi ih koristimo kao instant kukuruzni griz što stalno i upornom guram jer je puno kvalitetniji po svim pitanjima za ribu i za naš posao rolanja boila. U prilogu ču zalijepiti sliku presjeka šarana samo radi toga da se vide organi koje šaran ima pa sam time i one koje nema.

Puno sam pisao ovih dana

Upravu si, dovoljno je i kuhanje. Najprije je gotovo i postiže efekt.

Idem samo od predpostavke da se za rijeku treba vremena. To je istina, i tko god misli ozbiljno stisnuti neku rijeku bez predhodnog prihranjivanja to če teško ići. Ako pak nema vremena za to onda napraviti boile ko i svake druge i probati nabrzinu nešto napraviti. Što se tiče forsiranja isključivo prirodnih sastojaka to je moj način jako dugo i uopče. Bez obzira dali to bile boile za divlju vodu ili tamičenje. Na tome polju ima zaista čuda toga. Na kraju krajeva glavni i osnovni cilj svake ribe tj šarana su točno određene tvari koje traži u svom okruženju, tu na tom popisu nema umjetnih tvari, sve do jedne su prirodne tvari. Upravo završavam knjigu na tu temu Šaran i boila gdje je sve to opisano i o kojim se tvarima radi. Na kraju za sve koji mi persiraju. Mi smo svi ribolovci i možemo biti na ti. Ja se družim i sa klincima od 15-16 godima i vidim da nisam još odrastao :friends: , zato od sada slobodno smo što se mene tiče svi na ti

To je dugo vrijeme jednostavan pojačivać okusa i apetita, baziran na glutaminatu. Plus toga unutra je dosta jaki goveđi concetrat, masti i još ponešto. Kao takav,ukusan, uvelike povečava ili popravlja ukusnost mamca što je izuzetno važno kod šarana. U kombinaciji sa curyiem je zaista poseban doživljaj toga okusa.

Ma u pravu si prijatelju, i ja ponekad volim stavljati neku komponentu jer ju jednostavno volim stavljati i bolje se osječam kad ju imam u mixu nego obrnuto.

Kužim, samo ako su kontrolirani uvjeti kao što je navedeno ne dolazi do kvarenja. Znaći samo sve treba biti pod kontrolom. Rade se i boile koje se pripreme da microorganizmi pokrenu sa svojim enzimima kidanje nutritivnih kompleksa. Kada se proces zahukta prekida se smrzavanjem.

Jedino što bi ovdje bilo kao "potreba" bi bilo malo neke arome. Kao neka oznaka mamca, njegove ukupne arome. Dodaci su doista kvalitetni i okusno prihvatljivi da se tu ne mora urgirati takvim nećim kao što je miris. No neki mirisi ili dodaci tipa shelfish K.N, sardina anchovy con cc moore, secret agent R.H, fresh smoket salmon, i slični nisu na odmet ali dižu cijenu, ne prestrašno. Svi navedeni osim secreta dovoljno 2-4 ml a secreta 2ml dosta. Od druge opcije, slatke-mirisne, nije loše dozirati kukuruzni sirup 20-50ml ako se radi o toj največoj dozi onda jedno jaje manje, scopex aromu 2-3ml, čokoladnu aromu, i slićno. Možda nutrin cajouser cream 2ml i riješen problem i mirisa i okusa. Sve na izbor ponaosob samo glavna vodilja neka bude-UMJERENO.

Ovo sa ph i sličnim teorijama ne drži odavna vodu. Primjera koliko hočeš, ali važnije je ovo drugo. Svaka fermentacija biljnih produkata je pomoć ribi kod varenja, naročito škroba kojega ne vari. Bilo koja fermentacija, ood onih naših za našu upotrebu, kupus, meso u pacu, vino, itd je uspješna ako je pod kontrolom pravila koje vrijede za tu namirnicu. Microorganizmi rade veliku stvar u tom procesu ali ito tako neki nus proizvodi njihovog djelovanja mogu biti toksićni. Možda i najvažnija stvar u gotovo svim tim procesima koje spominjemo je da se odvijaju na ne previsokim temperaturama(iznad 15-18 stupnjeva ako se radi o biljnim tvarima) i da se odvijaju bez prisutva kisika znači dobro zatvoreno. Tada je proces smiren i onaj ciljani trenutak prekida i završetka fermentacije dešava se polagano a negativni procesi microrganizama su spriječeni, neodrživi. Kiseline koje se tada nalaze u fermentiranom proizvodu se u omjerima koji potiću dobru probavu i djeluju afirmantivno na hranu i njenu atraktivnost. Medij koji dobijemo je adekvatan da ga riba iskoristi i nije nepoznat ribi jer ga susreće pod vodom gdje se tvari razlažu na vrlo sličan naćin. Ako je sve napravljeno kako treba kukuruz iz takvog fermenta je čist, lijepe boje, i mekan. Na dnu je talog. Ako nije sve kako treba, sok je mutan, kukuruz se raspada. U jednom i drugom slučaju smrdi u vražju mater .

U prvom mixu digni riblje za 10% i mlijeko za teliće ili sirutku za 5% umjesto tih 15% pogaće. U drugom miksu digni riblje za 5% i soju za 5%. Probaj se potruditi ipak, možda preko neta pogledati koja je tvornica bundevinog ulja najbliža. Imaju je i mješaone stoćne hrane, neki veliki mlinovi znaju mljeti pogaću i slično. Isplati se jer cijena se kreće oko pola eura a za takav kvalitetan dodatak se isplati malo i putovati. Nije samo za boile. Za kugle, pelete, i ostalu hranu u prihrani je idealna.