Bait Service
-
Posts
76 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
2
Content Type
Profiles
Forums
Events
Gallery
Posts posted by Bait Service
-
-
JAOOOOO KAKO MI SE PECA!!!
-
1
-
-
DOBRO NAM DOŠAO!
Sva pitanja koja imaš, ne ustručavaj se da ih postavljaš. Ovde ima puno ljudi koji ne štede svoje znanje i sigurno će ti odgovor na svako pitanje.
Pozdrav!
-
Quote
http://img546.imageshack.us/img546/449/59y2wz.jpg
Molio bih za informaciju gde ima da se kupio ovaj ekstravagantni i glamurozni model??? Interesuje me samo da li je prednji držač punjen CNICOM ili TRESETOM???
-
Razočarao sam se kada sam pročitao iskustva ljudi koji su koristili ovu kobru, a delovala mi je savršeno...dizajn je vrhunski, ali izgleda da je funkcija nikakva... :(
Ostajem na staroj, dobroj KORDI...
-
Nash je Nash!!! SAVRŠENSTVO!!!
-
Quote
Toliko godina dam proveo u akvaristici i merio i ph i dh faktore.kiselost i tvfdocu i opet nemogu reci nikad tacno koja je ph vrednost.bash me interesuje kako to izmerite pa da znate koji manac treba
Informisao sam se i čeprkao malo i o ovom faktoru kiselosti vode, jer me je jako interesovalo zašto preporučeni recepti svih firmi nisu lovni kod nas (NAPOMINJEM, ODNOSI SE NA KOMERCIJALE) i saznao da su naše vode kisele, dok vode, konkretno u Engleskoj su bazne. Ne znam da li je to zbog kiselosti sredine u kojoj žive, ali sam tako povezao. Ne znam da li je to ispravno razmišljanje.
...a kada smo kod kiselosti vide, voleo bih da se izmeri kiselost jedne vode PRE i POSLE takmičenja, ako neko ima tu informaciju, bio bih mu zahvalan. Živo me zanima koliko zatrujemo vodu.
-
Konačno jedna konstruktivna rasprava i razmena iskustava, na moju veliku žalost znam da će se pojaviti NEKI koji to sve dobro znaju da uprskaju i da će se ova rasprava završiti sa onim ko je bolji pecaroš i čija boila je bolja. :(
Složio bih se sa Biserovom metaforom da pored puno "MESA" uvek fali " 'LEBA". Preko 10 godina lovim šarana na Adi Ciganliji, važi za divlju vodu, prebogatu prirodnom hranom. Neka moja zapažanja su da sve sitne komade (3-5 kg) sam dobijao podjednako i na MESO i na LEBA, ali sve krupnije jedinke (9-12 kg) i jedinke koji su bili u jezeru pre poribljavanja (staru ribu) sam dobija na boile bazirane na ugljenim hidratima i u jako blagim kremastim i voćnim aromama što potvrđuje Janetova teorija, bazirana na daleko većem i dužem iskustvu na divljim vodam.
Međutim, na komercijalnim vodama i u takmičarskom ribolovu sam proveo mnogo više vremena, e tu je stvar potpuno drugačija. Na boile na bazi ugljenih hidrata mi je ulazila u 99% slučajeva sitna riba, dok sam na mixeve na bazi proteina iz mesa u 99% slučajeva dobijao krupne ribe i to je bilo 70%-90% ulova. Za ovu disproporciju je zaslužan i faktor favorizacije boili, pa je MESO uvek plasirano na mesto gde se kreće krupna riba, gde je većina ribe, dok je 'LEB bio plasiran na pozicije gde se zna da ima sitne ribe.
-
1
-
-
Quote
Odlican tekst, ali za ljude
Slažem se da je tekst o proteinima za ljudsku upotrebu, ali proteini su proteini, nebitno da li su za ljudsku ili šaransku upotrebu. Kurt Grabmajer je poslastičar, a juče sam saznao od Neše da se Toni Mils bavi proizvodnjom stočne hrane, pa su to svoje znjanje jako uspešno inplementirali u proizvodnju mamaca.
-
2
-
-
Razgovarajući danas sa Nešom (C.T. TAURUNUM) dopunio sam svoje znanje o nutritivnim elementima u ishrani šarana. Vodili smo jedan konstruktivan razgovor, razmenjivali znanja i iskustva, pa sam našao jedan sjajan tekst o aminokiselinama.
Proteini su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.
Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.
U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:
Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin
Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to cine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak pracen je poremecajem u stvaranju spermatozoida.
Neesencijalne aminokiseline su:
Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin
Vrste proteina na osnovu izgleda molekula
1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2. Globularni: albumini, globulini i histoni;
3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);
Funkcija proteina
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, misica (mioglobin),
2. Obezbeduju rast i obnovu celije - esencijalni nutrijensi
3. Imaju vaznu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge bioloske i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogucavaju prenosenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Odrzavaju acido-baznu i osmotsku ravnotezu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povisena kiselost/ oslobadaju se aminokiseline i omogucavaju odrzavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fizioloskim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH,
5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
Potrebe za proteinima
Proteini su vitalni za nase zdravlje. Medutim, za potrebe u proteinima jos nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da cine 10-15 % kalorijskog unosa/dan. Potrebe mogu biti kvantitativne (zavisi od kolicine azota) i kvalitativne (zavise od kolicine aminokiselina). The National research Caunsil trenutno smatra da su potrebe 0,8 g po kg telesne mase/dan (mesoviti, biljni i zivotinjski). Potrebe u proteinima mogu se definisati kao ona kolicina proteina koja obezbeduje azotnu ravnotezu odraslih i pozitivan azotni bilans kod dece. Buduci da covek jede mesavinu proteina biljne i zivotinjske hrane, ove norme se koriguju mnozenjem sa koeficijentom koji se dobija kada se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" za proteine jajeta (100) podeli sa indeksom odgovarajuce mesavine proteina. Kako se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavine proteina prosecnog dnevnog obroka Jugoslovena krece oko 60, dnevna potreba muskarca kod strukture nase ishrane iznosi 1 g, a za odrasle zene 0.9 g na 1 kg telesne tezine. Trudnicama treba dodati 6 g, a dojiljama 17 g proteina visoke bioloske vrednosti (jaje, mleko).
Od ukupne dnevne kolicine proteina, 50 % treba da su proteini zivotinjskog porekla, da bi "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavina u dnevnom obroku bio oko 65. Da bi se zadovoljile kvalitativne potrebe u proteinima podrazumeva se adekvatan unos 8-10 esencijalnih aminokiselina.
Test za proteinske potrebe
Kod dece pracenje telesne tezine i telesne visine, tj. pracenje njihovog rasta je najbolji pokazatelj da su potrebe za proteinima koje unose zadovoljene kako u pogledu kvantiteta tako i pogledu kvaliteta. Kod odraslih potrebe se odredjuju tehnikom poznatom kao nitrogen (azotni bilans), tj. na osnovu azotne ravnoteze. Eksperimentalno je nadjeno da se azotna ravnoteza postize sa 44-53 g proteina. Meri se kolicina azota uneta hranom i izlucena iz organizma (urinom, fecesom, znojenjem, perutanjem koze, opadanjem kose i menstrualnom krvlju kod zena).
Pozitivan bilans azota - unos azota je veci od gubitka.
Negativan azotni bilans - unos azota manji od gubitaka.
Azotni ekvilibrijum - unos jednak gubitku.
Procena proteina u hrani
Obzirom da proteini sadrzi azot koji cini prosecno 16 % proteina u namirnicama, faktorom konverzije na osnovu azota mozemo odrediti unos proteina (16/100=6.25).
Izracunavanje grama belancevina=gram azota * 6.25
Izracunavanje gubitaka azota (proteina)
90 % azota izlucuje se urinom u obliku karbamida, masnih kiselina i kreatinina sto iznosi 8 g azota. 10 % azota izlucuje se fecesom sto iznosi 0.8 g azota. Ukupno se izluci 8.8 g. Gubitak proteina mozemo izracunati mnozenjem gubitka azota (8.8 g) sa faktorom konverzije (6.25) i to je jednako 55 g proteina. To je ujedno i sigurnosni dnevni unos. Mnoge neproteinske supstance, takodje, sadrze azot. To su slobodne aminokiseline, peptidi, urea, kreatinin, amonijak, nukleoproteini i dr. Ipak se uzima kao validna mera za procenu azotnog bilansa azot u hrani i azot u ekskretima.
Prirodni izvori proteina
Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i zivotinjskog porekla, s tim sto se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrze 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice zivotinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrze dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je znacajno kod vegeterijanske ishrane gde se iskljucivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inace ovakve namirnice obezbeduju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objasnjava zasto se toliko paznje posvecuje vrsti proteina u namirnicama.
Procena kvaliteta proteina
Kao sto je vazan kvantitet tako je vazan i kvalitet proteina. Da bi se potpuno zadovoljile potrebe za belancevinama. Godinama se istrazivao metod za procenu kvaliteta proteina. Danas su generalizovane tri tehnike za procenu kvaliteta proteina:
I Bioloska vrednost (procena da li protein sadrzi esencijalne aminokiseline u odgovarajucem odnosu)
Ako je protein adekvatne bioloske vrednosti azot ce se zadrzati posle apsorpcije jer su se belancevine iskoristile. Za maksimalnu apsorpciju proteina potrebno je da se proteini razloze na aminokiseline.
Da bi se izracunala bioloska vrednost koristi se formula:
Kolicina azota zadrzana u telu/kolicina azota apsorbovana u telu*100 %
Ako je vrednost veca od 70 % to znaci da je 70 % proteina iskorisceno.
Neto proteinska iskoristljivost nekih namirnica
Jaja 100
Meso, riba 84
Mleko 75
Krompir 71
Pirinac 57
Soja 56
Pasulj, grasak, socivo 47
Zita 40
II Utilizacija, iskoristljivost proteina koja zavisi od apsorpcije (varenja). Izrazava se formulom: Kolicina azota zadrzanog u telu kroz Kolicina azota unetog hranom .
III Odnos proteinske efikasnosti procenjuje se hranjenjem eksperimentalnih zivotinja proteinima i pracenjem njihovog rasta. Izracunava se kao gram povecanja telesne tezine na gram proteina unetog hranom.
Definisanje kvalitetnog proteina
Dobar protein je onaj koji sadrzi 8-10 esencijalnih aminokiselina u proporciji adekvatnoj za nase nutritivne potrebe.On obicno ima pola esencijalnih i pola neesencijalnih aminokiselina.To su proteini velike bioloske vrednosti (kompletni) animalni.Tu ubrajamo proteine: jajeta, mesa, mleka, ribe. Proteini koji se nalaze u biljnim namirnicama su proteini male bioloske vrednosti (nekompletni). To su proteini: zita (nedostaje lizin); kukuruz nedostaje (lizin i triptofan); leguminoze, kostunjavo voce , povrce i dr. Kod biljnih proteina jedna ili vise aminokiselinama je deficijentna i moraju se kombinovati.
Potrebe u proteinima zavise od:
Uzrasta (u periodu rasta potrebe su vece za 10-20 %, a od 25 godine vrednosti se smanjuju;
Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan)
Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su vece)
Fizioloskog stanja
Trudnoca i dojenje (potrebe se povecavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja)
Klima (u podrucjima sa hladnijom klimom kolicina proteina se smanjuje na racun povecanja ugljenih hidrata koji ce obezbediti energiju za odrzavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem)
Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu kolicinu proteina kako bi se regenerisala atroficna muskulatura, veca aktivnost ako nije pracena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu kolicinu kalorija)
Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa
Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do veceg izlucivanja azota)
Bolesna stanja (stanja koja su pracena povisenom temperaturom dovode do povecanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povecanih potreba za proteinima. Kolicina proteina kod odredenih oboljenja odreduje se na osnovu opsteg stanja i same prirode bolesti).
Varenje proteina
Varenje proteina traje dva do tri sata. Pocinje u zelucu pod dejstvom proteolitickih enzima (pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja slozenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. PH vrednost zeludacnog soka je 2. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luce u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. Ovo se odvija u duodenalnom soku cija pH vrednost iznosi 6.5. U tankom crevu razgradi se na aminokiseline 98 % proteina unetih hranom. Znaci samo mali broj se ne vari i oni se apsorbuju u obliku polipeptida.
Apsorpcija
U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i retko polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, sto znaci da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.
Metabolizam proteina
Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u celije tankog creva uz pomoc nosaca (sto je obicno neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, misicima i sekretornim organima. Proces razgradnje pocinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri cemu nastaju keto kisekine i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlucuje se putem bubrega (20-30 g dnevno). Na ovaj nacin se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su celiji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline ce se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj nacin. Aminokiseline, takode, mogu da se transformisu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformise 19 aminokiselina.
Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta. Ubrzava sinetezu proteina u celijama i porast proteina u krvi.
Insulin. Ubrzava ulazak aminokiselina u celije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi. Smanjuju kolicinu proteina u tkivima, a u plazmi povecavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepaticnih proteina znacajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron. Pomaze odlaganje proteina u tkiva, narocito u misice, tj. pospesuje njihovu sintezu.
Deficit proteina
Kvasiorhor i marazam
Hronicni nedostatak proteina u hrani, a narocito proteina zivotinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromasnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rodenju lisena majcinog mleka. Ovaj deficit je cesto kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je pracena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Posto se sindrom proteinskog deficita moze naci cak i kod dece koja su hranjenja majcinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno kolicina aminokiselina koje sadrze sumpor (metionin).
Marazam je malnutricija koja se javlja kao mesovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je pracen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom tezinom i atrofijom misica.
Prekomeran unos proteina
Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najcesce bogata i mastima.
Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povecanja telesne tezine dehidratacije (kada se izlucuje putem bubrega, visak proteina za sobom povlaci i vece kolicine vode) gubitak Ca (ova razmatranja su jos u toku, a smatra se da prekomerna kolicina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlecnih prozvoda.-
1
-
-
-
E pa yoyo ovako, kupio sam NA MOJU VELIKU ŽALOST JRC šator najveći za 2 osobe, prvo pecanje je bilo takmičenje na zrenjaninskoj peskari. Pecao sam sam i dok sam bio lepo odmoran nije me nerviralo što mi se više puta sklopio ko harmonika. Kada pobodem zadnje klinove, dok stignem do prednjih, zadnji mi se izvuku. Sve je to išlo na živce, ali ne tako strašno. Posle otpecanih 50 sati, krenuo sam da ga sklapam i pakovao sam ga isto onako kao što je bio zapakovan. Šipke se uvlače, ja ih raštekam s jedne strane, one se uštekaju sa druge, složim šipke s jedne strane, dok slažem drugu stranu, ove se razdvoje...CELO TO MALTRETIRANJE JE TRAJALO DOBRIH 25 MINUTA, NA KRAJU SAM GA TAKO RASKUPUSANOG UBACIO U KOLA i poklonio nekim klincima čim sam stigao kući.
Eto to je NEFUNKCIONALNA karakteristika ovog šatora!!! Sada je moje mišljenje detaljno obrazloženo, više nije površno i nepotkrepljeno dokazima!
To mi se nikada nije desilo sa Kevin Nash-om, trakker-om ili Fox-om.
-
Koristio sam šatore svih ovih firmi, samo iznosim svoje mišljenje i iskustva, ne pričam napamet! Ukusi su različiti, ali kao što sam napisao citiram "MOJE MIŠLjENJE JE SLEDEĆE..." to ne znači da sam u pravu.
Ali i dalje tvrdim i pominjem DA PO MOM MIŠLjENJU KEVIN NASH JE NE PRIKOSNOVERN, jedina mana mu je jako visoka cena!
-
Moje mišljenje je sledeće...
Fox - kvalitet odličan, funkcionalnost na visokom nivou, ali meni smeta njegova visina, jer imam 194cm!
JRC - nefunkcionalan, treba da budeš građevinski inženjer da bi ga SAZIDAO i ne postoji mogućnost da ga rasklopi jedan čovek (za sklapanje je potrebnan ceo tim)!
Trakker - Funkcionalnost odlična, kvalitet odličan izdvojio bih...TEMPEST BIVVY!
Kevin Nash - NEMA BOLjE, kvalitet vrhunski, svaki model može jedan čovek da rasklopi i sklopi za 2 minuta, visina je takva da ne moram da idem ko kvazimodo po box-u. Imam samo reči hvale!
KEVIN NASH BROJ JEDAN!!!
-
Moje iskreno saučešće!!!
-
Još malooooooooo, pa počinje!
Biće to vrhunsko druženje!
-
2
-
-
Koristim kupovne i imam ih kao Bacid, Omiljeni su mi Kevin Nash 10mm i Solar 8mm. Poslednje 2 godine kupujem pop-up mixeve i radim u aromama u kojim raidm svoje boile. Na to sam imao najviše uspeha, jako dobra stvar!
-
Hahahahahahahahaha, smejm se naglas!!!
p.s. Obratite pažnju u kakvoj JOGA pozi zpava ovaj debeli!!! hahahahahaha
-
Moji favoriti su:
KAMASAN 2: Po mom mišljenju najpreciznija praćka
E.S.P.: Koristim je za kaće distance i kada treba da se izbaci velika količina boili (10kg-20kg)
...a što se tiče kobri
Koristio sam mnoge, ali mi se najbolje pokazala KORDA kobra. Kada se hrani na velikim daljinama, izuzetno je precizna, lagana i ne opterećuje ruku.
I praćka i kobra imaju svoje prednosti i mane, s toga ih treba obavezno imati u priboru!
-
Želim ti pre svega zdravlja, a za ostalo ćemo lagano!
-
imam sbs-aromu bele cokolade i gold top
koji mi mix preporucujete i sta jos dodati, planiram da dodam multimino nutramino da isecem sa 10 ml triga likvida i 10 ml 3d likvida betain i mozda koja kap nbitiricne kiseline?
koji mix uzeti?
svaki dodatni savet je dobrodosao
Opet ne krećeš od toga šta želiš da dobiješ!!!
Ako klasifijujemo arome, na mesne, voćne i kremaste... bela čokolada spada u grupu kremastih aroma. Odlika kramastih boili je da treba da budu bogata mlečnim proteinima i da budu slatke.
Tvoje "SEČENJE" sa ova dva liquida će bukvalno da ubiju kremastu aromu i mix.
Trigga liquid je liquid koji se naravno slaže sa trigga mixom, koji je na ribljoj bozi. A 3D liquid je mesni liquid koji se opet slaže sa 3D mixom, koji je na mesnoj bazi. Jednostavno ova aroma i ova dva liquida nisu kompatibilni!!!
Moj savet ti je da ovu aromu uradiš u kombinaciji sa mixom SBS WHITE CHOCOLATE i nekog 50/50 mixa.
Od praškastih aditiva bih dodao DT Milk B Plus
Od tečnih liquida bih stavio Cream Cajouse, Aromu, Nutramino, sweetner.
Eto mog predloga, pa ti javi kako ti se pokazalo.
Srdačan pozdrav!
-
2
-
-
Prijave za ligu na jezeru Debeljača carp team BAIT SERVICE
-
Pa naravno svako ima neka svoja iskustva i drzi se neceg svog i sto je najbitnije da veruje u to sto radi!! Inace sto se tice same Trigge mislim da u par recepata koje imam a predpostavljam i vecina ne ide ni multimino ni nutramino. Mislim da je Idiot sastojke koje je dodavao u triga mix pomesao sa Trigga Bait Soak Compleks koji je u stvari mesavina svega onoga sto je on spomenuo (multimino,nutramino, betaina, csl)!! Pozz.
Naravno, u potpunosti se slažem sa tobom! Prava trigga se i pravi tako što se stavi samo trigga mix i trigga liquid koji sadrži sve potrebno. Onda se dobiju svetlo-braon boili koji kada stoje u vodi posive. Ali Idiot je hteo da mu pomognemo oko njegovog recepta i da ga usmerimo gde greši. (barem sam ja tako shvatio) NIje hteo da napravi običnu triggu, nego je hteo neku svoju ideju sa triggom da pretoči u lovan mamac.
A citiraću tvoj deo 1. rečenice "...i što je najbitnije da veruje u to što radi!!!" to je preduslov da se napravi dobar mamac!!!
-
Partridge F5
Partridge F6
Partridge F8
Fox SSBP
-
Ada Safari
in Jezera
Carp Lider Liga 2013.
in Najava Takmičenja
Posted
Dragi PRIJATELjI, UČESNICI LIGE, SABORCI i KONKURENCIJO,
Za prvo kolo lige Bait Service je spremio za svaku ekipu po jedno pakovanje od 250g boili u aromi Shellfish Plum, koja bi za ovaj, još uvek hladan period trebala da bude udarna.
Srdačan pozdrav!
Bait Service