Jump to content

World Carp Classic 2010


Recommended Posts

  • Replies 93
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

зао ми је сто су наси толико труда новца и времана потросили а назалост нису имали улов.али самим пољавјивањем на тако великом цупу показали су велику храброст и то да и из ове земље неко мозе бар да покуса.ретко ко це моци у свом зивоту да има то искуство и уцествовање на тако великој манифестацији.упецати сарана на тако великом простору није лако и то це увек бити тако.за позицију треба имати среце поготову кад уцествује и преко 100 екипа.али права ствар је сто је такмицење било постено.свако такмицење на сарулестију је увек под знаком сумње.па ти скупи храбрости и новца па размисљај како ноцу мере рибу некм драгим екипама организатору.зато и поред добијене потврде о уцесцу нисмо одлуцили да одемо на грабмајерово тамичења у октобру.а то колико су јаки бекер ворвицк и остала екипа показали су на језеру Пелагићево кад је гос . влајко организовао такмицење.нико од поменутих није рекао лосе смо отпецали вец да је то за њих било рекреативно пецање без такмицарске вазности.постовање браци и осталима на труду и пуно среце у току јесени на насим комерцијалама.једва цекам финале ревира на тресетишта и сигурно велкиу борбу насих нај такмицара.морамо постовати насе воде ма какве биле . Бистро .

 

Šta tu piše?

Link to comment
Share on other sites

зао ми је сто су наси толико труда новца и времана потросили а назалост нису имали улов.али самим пољавјивањем на тако великом цупу показали су велику храброст и то да и из ове земље неко мозе бар да покуса.ретко ко це моци у свом зивоту да има то искуство и уцествовање на тако великој манифестацији.упецати сарана на тако великом простору није лако и то це увек бити тако.за позицију треба имати среце поготову кад уцествује и преко 100 екипа.али права ствар је сто је такмицење било постено.свако такмицење на сарулестију је увек под знаком сумње.па ти скупи храбрости и новца па размисљај како ноцу мере рибу некм драгим екипама организатору.зато и поред добијене потврде о уцесцу нисмо одлуцили да одемо на грабмајерово тамичења у октобру.а то колико су јаки бекер ворвицк и остала екипа показали су на језеру Пелагићево кад је гос . влајко организовао такмицење.нико од поменутих није рекао лосе смо отпецали вец да је то за њих било рекреативно пецање без такмицарске вазности.постовање браци и осталима на труду и пуно среце у току јесени на насим комерцијалама.једва цекам финале ревира на тресетишта и сигурно велкиу борбу насих нај такмицара.морамо постовати насе воде ма какве биле . Бистро .

 

Šta tu piše?

 

Za one koji neznaju citati cirilicu prevedeno na latinicu :D

 

zao mi je sto su nasi toliko truda novca i vremana potrosili a nazalost nisu imali ulov.ali samim poljavjivanjem na tako velikom cupu pokazali su veliku hrabrost i to da i iz ove zemlje netko moze bar da pokusa.retko ko ce moci u svom zivotu da ima to iskustvo i sudjelovanje na tako velikoj manifestaciji.upecati sarana na tako velikom prostoru nije lako i to ce uvijek biti tako.za poziciju treba imati srece pogotovu kad ucestvuje i preko 100 ekipa.ali prava stvar je sto je takmicenje bilo posteno.svako takmicenje na sarulestiju je uvijek pod znakom sumnje.pa ti skupi hrabrosti i novca pa razmisljaj kako nocu mjere ribu nekm dragim ekipama organizatoru.zato i pored dobivene potvrde o ucescu nismo odlucili da odemo na grabmajerovo natjecanja u oktobru.a to koliko su jaki beker vorvick i ostala ekipa pokazali su na jezeru Pelagićevo kad je gos. vlajko organizirao takmicenje.niko od spomenutih nije rekao lose smo otpecali vec da je to za njih bilo rekreativno pecanje bez takmicarske vaznosti.postovanje braci i ostalima na trudu i puno srece tijekom jeseni na nasim komercijalama.jedva cekam finale revira na tresetišta i sigurno velkiu borbu nasih naj takmicara.moramo postovati nase vode ma kakve bile. Bistro.

Link to comment
Share on other sites

nebih se baš složio sa ovim gore napisanim

te nazovimo svjetske face došle su na Pelagić i nisu se snašle i zato su slabo lovile,

nisu oni navikli na ribolove bez čamaca kao i mi ribolovu sa čamcem,

da se moglo samo raketirat il spodirat bili bi puno bolji rezultati nazovimo naših ekipa u odnosu na ostale ekipe prisutne na natjecanju.

Link to comment
Share on other sites

зао ми је сто су наси толико труда новца и времана потросили а назалост нису имали улов.али самим пољавјивањем на тако великом цупу показали су велику храброст и то да и из ове земље неко мозе бар да покуса.ретко ко це моци у свом зивоту да има то искуство и уцествовање на тако великој манифестацији.упецати сарана на тако великом простору није лако и то це увек бити тако.за позицију треба имати среце поготову кад уцествује и преко 100 екипа.али права ствар је сто је такмицење било постено.свако такмицење на сарулестију је увек под знаком сумње.па ти скупи храбрости и новца па размисљај како ноцу мере рибу некм драгим екипама организатору.зато и поред добијене потврде о уцесцу нисмо одлуцили да одемо на грабмајерово тамичења у октобру.а то колико су јаки бекер ворвицк и остала екипа показали су на језеру Пелагићево кад је гос . влајко организовао такмицење.нико од поменутих није рекао лосе смо отпецали вец да је то за њих било рекреативно пецање без такмицарске вазности.постовање браци и осталима на труду и пуно среце у току јесени на насим комерцијалама.једва цекам финале ревира на тресетишта и сигурно велкиу борбу насих нај такмицара.морамо постовати насе воде ма какве биле . Бистро .

 

Šta tu piše?

 

Za one koji neznaju citati cirilicu prevedeno na latinicu :D

 

zao mi je sto su nasi toliko truda novca i vremana potrosili a nazalost nisu imali ulov.ali samim poljavjivanjem na tako velikom cupu pokazali su veliku hrabrost i to da i iz ove zemlje netko moze bar da pokusa.retko ko ce moci u svom zivotu da ima to iskustvo i sudjelovanje na tako velikoj manifestaciji.upecati sarana na tako velikom prostoru nije lako i to ce uvijek biti tako.za poziciju treba imati srece pogotovu kad ucestvuje i preko 100 ekipa.ali prava stvar je sto je takmicenje bilo posteno.svako takmicenje na sarulestiju je uvijek pod znakom sumnje.pa ti skupi hrabrosti i novca pa razmisljaj kako nocu mjere ribu nekm dragim ekipama organizatoru.zato i pored dobivene potvrde o ucescu nismo odlucili da odemo na grabmajerovo natjecanja u oktobru.a to koliko su jaki beker vorvick i ostala ekipa pokazali su na jezeru Pelagićevo kad je gos. vlajko organizirao takmicenje.niko od spomenutih nije rekao lose smo otpecali vec da je to za njih bilo rekreativno pecanje bez takmicarske vaznosti.postovanje braci i ostalima na trudu i puno srece tijekom jeseni na nasim komercijalama.jedva cekam finale revira na tresetišta i sigurno velkiu borbu nasih naj takmicara.moramo postovati nase vode ma kakve bile. Bistro.

 

hvala!

Link to comment
Share on other sites

Nemoj podcenjivati nashe ribolovce u odnosu na primadone sharanskog ribolova iza kojeg ima bar 10 najjacih firmi i brdo para.U pravu je mili za pelagic morali su tako da pricaju,a kolko se secam jedan deo njih je pricao da su suvishe male ribe,da nema previshe riba u jezeru,samo je organizacija na mestu.Shto nisu pecali tim korda rekreativno nego otpecali i bili drugi.DA znaju pecati znaju al samo u kadicama.Ili ako im neko od njihovih sponzora plati mesec dana na nekom jezeru pa onda upeca ogromnu ribu.Ardy da bi upeco 29 kg bio je mesec dana na suruleshtiju,promenio 10 pozicija i sa brdo pomocnika(dobro je da mu nisu zakacili na udici).I moja baba ce tako da upeca velikog.Ako su toliki majstori nek dodju na ohridskom,Vlasinskom il shta ja znam nek nadju sharana i nek upecaju velikog.To je pravi majstor.Al reklamna mashinerija je toliko velika da radi svashta.Trenutno novi trakkerov clan Dean Macey koji je jedva upeco jednu ribu na trakkerovom sajtu ga hvale kako je fantastican pecarosh i ima neznam koliko riba oko 17 kila shto ima i slicice.Pa kod nas ima bar 200 sharandjije koji imaju vece ribe i po kilazi i po komadima od njega.Jedino za shta im skidam kapu a to je nacin razmishljanja o sistemima,prihrane itd.Al toje zato shto im je to posao.
Link to comment
Share on other sites

pobjednici World Carp Classic 2010.

 

 

 

http://www.worldcarpclassic.com/official-results-2010

 

Iz kilaže jasno se vidi da je praveliku ulogu igrala pozicija tako da mislim da ovo više kockanje nego sport.

Svaka časta organizatoru ali tako velike razlike u kilaži jasno govore da je preveliku ulogu odigrao faktor sreće na izvlačenje tako da u svemu tome treba imati više sreće nego znanja a to onda prelazi granice sporta.

 

moje mišljenje

lp.

Link to comment
Share on other sites

pobjednici World Carp Classic 2010.

 

 

 

http://www.worldcarpclassic.com/official-results-2010

 

Iz kilaže jasno se vidi da je praveliku ulogu igrala pozicija tako da mislim da ovo više kockanje nego sport.

Svaka časta organizatoru ali tako velike razlike u kilaži jasno govore da je preveliku ulogu odigrao faktor sreće na izvlačenje tako da u svemu tome treba imati više sreće nego znanja a to onda prelazi granice sporta.

 

moje mišljenje

lp.

 

 

Upravo o tome sam gore govorio...

Nema to takmićenje puno dodirnih točaka sa sportom. Sa kockanjem...oooo DA!

Link to comment
Share on other sites

nebih se baš složio sa ovim gore napisanim

te nazovimo svjetske face došle su na Pelagić i nisu se snašle i zato su slabo lovile,

nisu oni navikli na ribolove bez čamaca kao i mi ribolovu sa čamcem,

da se moglo samo raketirat il spodirat bili bi puno bolji rezultati nazovimo naših ekipa u odnosu na ostale ekipe prisutne na natjecanju.

Mala ispravka, TO JESU SVE SVETSKE FACE PO SVIM MERILIMA RIBOLOVA, A NE |TE NAZOVIMO SVETSKE FACE|

Link to comment
Share on other sites

Potpuno si u pravu JESU SVETSKE FACE,poenta je meni bila da kad bi kod nas to bio posao sa izvorom ogromnih para bilo bi puno vishe takvih svetkih faca nego u engleskoj.Ljudi pa oni imaju po 220 dana na vodi.Al verujem da kad bi mi bili toliko na vodi i kad bi nam to bio posao(a ne sakrijemo koji dinar od zena kako bi kupili josh koji deo opreme) bili bi daleko iznad mnogih.

Pravi majstori ovog zanata po meni su stara imena Rod Huchinson,Bill Cottam

Link to comment
Share on other sites

ja ih nazivam tzv Svjetske face,

Jane je mislim dobro napisao da se istim tzv svjetskim facama zakupljuje jezero na mjesec i više dana da ulove koju ribu i onda jedvitim jadima nešto i zakopča kad je sam na vodi,

prateči dosta ribičkih novina nemogu da se ne osvrnem da su mi dojadili sa jedno te istim slikama riba,izgledaju mi da samo tih par riba love u svim svojim kampanjama,tako da sam iz tog razloga i prestao kupovat ribučke novine

eto i ovo natjecanje je pokazalo da vodeče tzv face nisu napravile rezultat :whistle:

Link to comment
Share on other sites

Potpuno si u pravu JESU SVETSKE FACE,poenta je meni bila da kad bi kod nas to bio posao sa izvorom ogromnih para bilo bi puno vishe takvih svetkih faca nego u engleskoj.Ljudi pa oni imaju po 220 dan na vodi.Al verujem da kad bi mi bili toliko na vodi i kad bi nam to bio posao(a ne sakrijemo koji dinar od zena kako bi kupili josh koji deo opreme) bili bi daleko iznad mnogih.

Pravi majstori ovog zanata po meni su stara imena Rod Huchinson,Bill Cottam

Za mene jedine face koje priznajem su one koje se NE takmice!!! To su moji idoli na neki nacin i ljudi zbog kojih sam i poceo da se ozbiljnije bavim pecanjem sarana, Alijn Danau i Tomislav Popovic pre svega, a u novije vreme Jocelyn Dupre i Max Nollert!

Ali definitivno je tacno da kada bi kod nas bilo trziste razvijeno na taj nacin da ima mnogo sponzorisanih ribolovaca i manekena raznih firmi, bili bi mnogo bolji i uspesniji od danasnjih naj anglera!!!

Link to comment
Share on other sites

Evo i ja se vratih kući konačno.

bio skoro 9 dana odsutan od kuće a po ono što sam išao, uloviti šarana, niti ga čuo niti vidjeo a di ulovio :D .

Preslušao svako veće poslije pada noći, gledao veliku površinu vode u samo jutro, ali u sektoru gdje smo lovili njemu niti traga niti glasa.

Prošle godine u tome sektoru bilo 6 ekipa a ovu 13. Razmišljanje o ribolovu i divljoj vodi ovdje je najmanja stvar i tema je otišla sasvim krivo. Kako se riba zavrti tako se i lovi. Nema šanse nakon početka natjecanja da riba napravi kakvu migraciju jer se uletava sa ogromnim količinama hrane. Čak i takvom su taktikom lovljeni primjerci ribe preko 20 kg, znači na hranilištu na kojem se ubacilo odmah 20kg boili.

Razlog je jednostavan, to nije divlja nego ubačena riba koja izgleda kako izgleda, napucana znači jede sve po redu. Ako je u tvome sektoru imaš priliku uloviti ju.

Radi se o kupu prestižnog karaktera i teško da će više od 20% ekipa imati ikakve šanse u takvim uvjetima.

Suci su stari između 18 i 19 godina, đaci iz škole koji rade za đabe i ujutro za doručak dobe kinder pingvin.

To sve na najelitnijem kupu na svijetu. Svaki naš kup što se organizacije i hrane tiće je na stotinu puta večem nivou.

Zato smo mi sve te mladiće suce, ekipe oko nas, i sve goste lijepo bezbroj puta ugostili, skuhali slavonski čobanac, vojnićki grah, ispili skupa s njima desetine litara dobrog vina i lijepo se družili sa svima.

Pozdrav ekipi iz Srbije sa kojima smo se malo družili prije natjecanja i koji su odabrali od samog izvlačenja pa sve do kraja natjecanja hrabru taktiku, pa ko pokojnik a ko pukovnik kako se kaže.

Pozdrav svima i ako imate šansu i puno puno novaca koji vam ne treba pravac Madina.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...